ВОДИТЕЉКА: Добар дан, драги гледаоци ТВ Дораса! Ја сам ваша омиљена водитељка Минићка Деколтеић Хулахопкић а ви гледате специјално празнично издање емисије ,,Испред камере ништа ново, иза камере камерман!” Данас смо изашли на улице Приједора да мјештанима узмемо анамнезу… пардон, анкету којом ћемо потврдити њихово знање или авај, незнање о Растку Немањином, чије име данас славимо. Камермане, баци зум на ову красоту и идемо испитати један узорак… пардон, лице. Ево, према нама се журно упутио један диван примјерак homo sapiensa тј. његове балканске подврсте.
(Хвата за руку лице са празним погледом.) Добар дан… (заусти али би прекинута)
КЛАДИОНИЧАР: Вала и јес`! Лацио ми дон’о седам марона. Чекам двојку на Сити, Штимца да да више од по’ коша, Ђовака да заплаче и Америку да се извини Јапану за Хирошиму на чет’р’ т’кета! Шес’ марона добитка, еј! Биће вечерас паризера!
ВОДИТЕЉКА: Добро, господине, муке ваше су сада познате и богаљима испред малих екрана. Него, кажите нам ко је за вас свети Сава?
КЛАДИОНИЧАР: Побогу, па то сви знају! Свети Саво Милошевић! Журим, морам још да уплатим по мароне на Погану џукелу! Здра’о!
ВОДИТЕЉКА: Оде! Духовит неки чова. Бољи одговор тражићемо од сљедеће жртве… пардон пролазника! Ево иде нека бакица са цегером, она ће сигурно знати о коме се овдје ради. Бако!
БАБА: А?
ВОДИТЕЉКА (згади се на њен задах): Ух! (У микрофон) Драга бако, можете ли нам рећи ког свеца данас славимо?
БАБА: Питај попа, д’јете, немој мене. Него, чија л’ с’ ти? Да знаш да сам и ја била тако љепа ка’ сам б’ла млада. Давали су два коња моме ћаћи за ме… ех…
ВОДИТЕЉКА: Нема шта, били сте на цијени! Него, бако, да ли знаш ко је свети Сава?
БАБА: Чек, чек (чешка се по глави као да ће јој то помоћи да се присјети), да то није онај Перин мали?
ВОДИТЕЉКА: Јок, баба! (У камеру) Ништа ни овај пут! Идемо даље! (Удаљава се од бабе и стаје испред неког бића у тренерци и са Звездиним шалом.) Добар дан.
НАВИЈАЧ (говори гласно и наглашава вокале као да је на стадиону): И теби, мачко! Звезда але але!
ВОДИТЕЉКА (колута очима): Бићу кратка. Господине са Севера, да ли знате ко је свети Сава?
НАВИЈАЧ: Нема тога у Звездиним звездама! Звезда але але! (Подигнутих руку са повицима ,,Север, север” удаљава се.)
ВОДИТЕЉКА (с видним олакшањем): Уф! Оде! Данас нас баш неће! Надамо се да ће сљедећи… ах, ево некога ко нам дјелује компактно! (Прилазе напирлитаној дами са тјелохранитељицом која набуџена уским сакоом, са наочарима и слушалицама у ушима вјешто раздваја руком даму од водитељке, кад год јој се учини да су се сувише приближиле једна другој.) Добар дан, госпођо!
ДАМА (грубо): Госпођица, молим!
ВОДИТЕЉКА (у њедра): И не чуди ме! (У микрофон) Извињавам се због свог ненамјерног превида, госпођице. Усудили смо се зауставити ваше превасходство само зато да би га приупитали понешто о светом Сави, лицу чије име данас славимо.
ДАМА (пропраћена сталним тјелохранитељичиним раздвајањем од водитељке, држи, у руци с радничком рукавицом, муштиклу): Пих! Огледало неукуса! Не разумијем како се неко познат може тако фазонирати! Паж фризура са раздјељком и на обријано тјеме тањир! А брада до пупка! Огавно! А тек његов аутфит! Бијела хаља са крстовима као дезеном је тако анкул! Ипак, труди се. Одржава манекенску линију. Ако буде желио остати славан мораће отићи неком да му среди image. Препоручујем фејслифтинг, модерније облачење и изглед а ла Бобан Рајовић, избријавање и рецимо нови ауди као превозно средство. Човјек који држи до себе мора изгледати достојанствено и тренди! Толико од мене. (Погледа у камеру и пошаље јој пољубац, потом се окреће и одлази праћена ужурбаним тјелохранитељичиним ходом.)
ВОДИТЕЉКА (брзо се прекрсти): Надамо се да ће иконописци бити толико вриједни и послушати савјете наше суграђанке те намалати модернијег Саву. (Прилази јој познато лице и у кратким цртама објашњава нешто. Чују се тек нешто гласније изговорене ријечи: ,,смјена… мораш… знаш, она је од…” Видно љута, Минићка предаје микрофон присутној дјевојци, која се славодобитно бекељи, и одлази нарогушена. Нова водитељка узима микрофон и одмах почиње с радом.)
ВОДИТЕЉКА 2 (куца у микрофон): Ало, да ли се чујемо? (Камерману) Јесам ли сад … на телевизији? Јесам? Стварно? Ћао мама, ћао тата! Ево ме… шта… аха… Добар дан и свима вама који ми нисте род… пардон, гледаоци. Ја сам Ћаћина Штелић и м’јењам гђицу Хулахопкић док је на… хм… (иронично) трудничком. (Задовољна што се присјетила само њој духовите досјетке, окрену се првом који јој је наишао у сусрет.) Господине! (Лику који се сав скрива у капут и звијера очима неповјерљиво.)
ПАРАНОЈА МЕН: Ко сте ви? Ко вас шаље?
ВОДИТЕЉКА 2: Ха? (Збуњено.) Ја сам… (Камерману) Шта сам ја? Ах, да! (Гласније.) Новинарка ТВ Дораса. Хтјели смо вас питати…
ПАРАНОЈА МЕН: Домаћи издајници, а? Ширите западњачку пропаганду, кварите младеж, стареж, мртвеж…
ВОДИТЕЉКА 2: Не, не, сачувај Боже, господине! (Брзо се прекрсти.) Ми смо вас само хтјели питати за светог Саву!
ПАРАНОЈА МЕН: Убили су га!
ВОДИТЕЉКА 2: Кога?
ПАРАНОЈА МЕН: Саву!
ВОДИТЕЉКА 2: Ко?
ПАРАНОЈА МЕН: Бугари! Из зависти! Нису могли поднијети да ми имамо свеца а они немају. Ма каква браћа, све издајници! Намамили га и отровали!
ВОДИТЕЉКА 2 (повлачећи се): Хвала господине, снимили смо. Морамо даље (одлазе). Уф! Свако је данас на улици. (Жељу јој да нађе још неког прекида Циганчица са уобичејеним упадом.)
ЦИГАНЧИЦА: Лепа сестро, дај нешто за леба, Бог ти дао среће, здравља…
ВОДИТЕЉКА 2 (надобудно): Ма, би л` ти?! (Осорно и расистички.) Одаби`!
ЦИГАНЧИЦА: `Оћу бит` на тејевизији? Види, секо, што лепо певам! (Загуди.) ,,Едерлези, чорбе и меса, едерлези…”
(Њено крештање прекида наилазак Органа реда, који се поиграва пендреком. Циганчица ,,хвата маглу.”)
ОРГАН РЕДА: Каква су то ненајављена јавна окупљања? ‘оћете да рушите поредак, а?
ВОДИТЕЉКА 2: Ми снимамо за ТВ Дорас… (Бива грубо прекинута.)
ОРГАН РЕДА: Откад се то снима са комадом плеха? ‘Ај’мо, разлаз, да не би ноћили у стан’ци!
ВОДИТЕЉКА 2: Али…
ОРГАН РЕДА: Немој да ради пендрек! (Окреће се камерману). Дај то ‘вамо! (Узима јој камеру тј. мобилни телефон.)
ОРГАН РЕДА (Док водитељка Штелић и камерман ужурбано одлазе, Орган реда окреће збуњено мобилни телефон – камеру – и кад угледа свој одраз на његовом екрану, видно се тргну): Е мој Саво, Србин у ретровизор стаде!
Милан Милошевић