Зашто боље обавијештени и сви они власници салона аутомобила који држе до свог реномеа избјегавају наручивати четвороточкаше склапане понедјељком и уторком? На ово, наоко бесмислено, питање пронаћи ћете одговор у Точковима Артура Хејлија.
Примијећен али не и успјешан у мјери претходног му бестселера, Точкови су један од Хејлијевих романа које можемо читати без усађене предрасуде према извиканим насловима. Сву осебујност свог приповиједачког талента Артур Хејли је искористио за ткање Точкова (на нашим просторима познатог и под насловом Котачи), саге о ,,Граду аутомобила”, његовом лицу и наличју.
Ни по чему специфична прозна техника (хронолошко ређање догађаја), није отупјела бритку мисаону оштрицу, којом је писац хтио читаоцима, попут зреле лубенице, пресјећи ,,амерички сан” на пола, и приказати им његову трулу нутрину. Ова сторија о Детроиту је литерарна осуда капиталистичког мрцварења радника, масовне производње, расне нетрпељивости и роботизације људског бића која ствара отуђеност. Сви наведени елементи су пажљиво ушивени у пар животних прича људи из различитих друштвених слојева. Протагонисте повезује рад за исту творницу аутомобила (чувени Џенерал моторс). Вјерним описом исцрпљујућег темпа рада у творници и посљедица које он има по свијест радника, Хејли нам бескрајну траку за састављање аутомобилских дијелова представља попут чудовишног инсекта, који са крвљу и живцима одстрањује и људскост.
Приступањем ,,америчком поносу” без мелодрамског патриотизма, писац покушава да освијетли темеље на којима почивају индустријски градови без душе, попут Детроита. Хејли то успијева преплитањем судбина људи који се, иако раде за исто предузеће, не би никад упознали да им случај у томе није помогао. Неприлагођени црнац из гета, задригли надзорник из предграђа, перспективни дизајнер и његова супруга клептоман су само неки од занимљивих ликова у овом роману. Заједничка опсесија свима њима јесте новац тј. одговор на питања како до њега доћи (радници) и како га накупити што више (власници у сјенци).
Због хиперреалистично увјерљивог описа тоталитарности у пословању једног гиганта, Точкови и 45 година послије објављивања дјелују свјеже. По снази пишчеве социјалне освијешћености и темељности у приступу теми, овај роман би могли упоредити са Золиним Жерминалом (опсег теме, њено вођење и обим романа се подударају).
Милан Милошевић