Пред дупке пуном “Галеријом 96” у граду на Сани синоћ је промовисан други број “Српа”, часописа за књижевност и умјетност, чији је покровитељ, као и у случају првог броја, био град Приједор.
Великом интересовању за ову промоцију умногоме је доприниjeо долазак Ненада Грујичића, књижевника са новосадском адресом и приједорским коријенима, који је велики дио свог опуса посветио завичају својих предака у којем је провео дјетињство и школске дане. Управо из тог опуса јесте и поема “Покривање куће”, објављена у рубрици “У реду за читанку” другог “Српа”. Грујичић је поему у којој је уткано и народно благо у виду ојкаче, традиционалне крајишке пјесме, читао у два наврата са пјевањем на мјестима гдје се налазе ојкачки стихови. Одушевљена публика громогласним аплаузом испратила је овај вид интерпретације, а Грујичић је казао да је почаствован позивом младих ентузијаста и оснивача “Српа”, као и тим што је “Покривање куће” читао у Приједору након пуних 12 година, колико је прошло од када је добио награду “Скендер Куленовић” на књижевним сусретима на Козари.
Поред Грујичића, на промоцији су учествовали бањалучки пјесник Жељко Џафић, који је говорио стихове из своје друге књиге пјесама “Вријеме шута каменчиће”, а који су заступљени у “Српу”, Милан Вулић, члан редакције, и Милан Милошевић, главни и одговорни уредник “Српа”. Вулић и Милошевић рекли су нешто више о самом часопису, али и о препрекама на које су наилазили приликом реализације како првог, тако и другог броја овог слободно можемо рећи значајног листа за културу не само Приједора, већ и шире регије.
“Овај пут мој задатак је био мање стресан него приликом реализације првог броја, али у истој мјери незахвалан, јер сам се морао позабавити извлачењем обећаног материјала од сарадника и његовом селекцијом. Сходно умјетничком роду највећег броја примљених радова, и у другом броју претегла је књижевност”, казао је Милошевић, напомињући да је рјешење насловне странице другог броја предложио академски сликар Ренато Ракић, као и да су поред књижевника ту заступљени и ликовни умјетници Марија Ђаковић, Милош Вујић, Душко Бојанић, те стрип мајстор Филип Андроник.
Оно што је важно истаћи у вези са “Српом” јесте преводилачка активност. Тако су се, као и у случају првог броја, када је дјело познатог италијанског књижевника Андрее Ђ. Пинкетса први пут публиковано у преводу на српски језик, и овај пут међу корицама другог броја нашли преводи ријетких бисера књижевности Јохана Готфрида Хердера и Елизабете Гаскел, али и проза у “новом руху” чувеног нобеловца Ернеста Хемингвеја.
Милан Ракуљ
Преузето са портала Независних новина.