Промовисане четири нове књиге Бранковог кола

Промовисане четири нове књиге Бранковог кола

НОВИ САД – Светски дан поезије на ”Пролећним Бранковим данима 2018” протекао је у пуној Градској библиотеци у Новом Саду. Представљене су четири за ову прилику штампане књиге песама у издању Бранковог кола. У поздравној речи, песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, указао је на јединственост пројекта Бранковог кола на глобалном плану – са четири свеже књиге песама штампане за 194. рођендан Алексија (Бранка) Радичевића, а припремљене за промоцију на Светски дан поезије на ’’Пролећним Бранковим данима 2018’’.

Он је изнео занимљив и редак податак да, као домаћин чувене институције и њених песничких манифестација, иако дуго година на челу, никад није као песник наступио на програмима Бранковог кола. Тога принципа држао се све ово време не желећи да злоупотреби привилегију и позицију на којој се нашао. Затим је упитао публику да ли да вечерас, на Светски дан поезије, и у част четирју нових књига објављених у Бранковом колу за Радичевићев рођендан, ипак прекрши то правило, на шта је публика аплаузом затражила песму. Ненад Грујичић је наизуст рекао своју познату песму ”Љубавна скаска”, објављену пре четврт века у књизи ’’Цваст’’ (за коју је тада на Космету, у Приштини добио награду ’’Лазар Вучковић’’), песму посвећену извесној Јованки, српској Орлеанки, писану у песничкој форми велика сестина (sestina lirica) из италијанске књижевности, након чега се поново проломио дуготрајан аплауз. Тиме је свечано отворен Светски дан поезије на ’’Пролећним Бранковим данима 2018’’, а Грујичић коначно наступио као песник на манифестацији коју организује и води.

Потом су своје песме, укупно по шест, говорили аутори нових књига Бранковог кола: из Смедерава Ивана Стојић (’’Путник са тачком’’), из Београда Ирена Плаовић (’’Велико Топло)’’ и из Зрењанина Перица Марков (’’Песмице’’). Четврти аутор Бранковог кола, из Бањалуке Горан Гаврић Грга био је спречен да дође на промоцију с обзиром да баш на Светски дан поезије очекује да му се роди прво дете. Прочитана је поезија из његове књиге ’’Записи са малтешке хриди’’. Сви песници су, за сваку казану песму, били награђени искреним аплаузима публике.

Млади песник и критичар Растко Лончар је о књизи ’’Путник са тачком’’ записао: ’’Комуникација са лектиром је видљива у поезији Иване Стојић – углавном су реципијенти господа Пекић и Киш – али тренуци у којима се песникиња надграђује својом сопственом адаптацијом ироничности и цинизма јесу антологијски.’’

О књизи ’’Велико топло’’, одушевљен, Растко Лончар поред осталог каже: ’’Ирена Плаовић се наставља на пребогате и изазовне традиције једног од можда највећих српских песника – Растка Петровића, на његову плотност коју вешто прожима византијско-медитеранским, медитативним духом Ивана В. Лалића, дубоко задирући у месо свакодневице.’’

Душан Захаријевић, такође млади песник Бранковог кола, а за ову прилику и критичар, записао је о књизи ’’Песмице’’: ’’Ритам песама Перице Маркова је ’романтичарски’, лаган, полетан, из песма као да исијава elan vital. Рекло би се да песме исијавају невину лепоту и љубав према свету. Ово је поезија корена жића и радост сваког живог бића.’’ Говорећи о књизи ’’Записи са малтешке хриди’’ Горана Гаврића Грге, Захаријевић је истакао песникову намеру поистовећивања са мукама Исусовим на искушеничком путу и Голготи савременог доба.

У наставку програма, са по једном својом песмом, у част Светског дана поезије, и у прилог поезији из нових књига Бранковог кола, уз снажну пажњу и вруће дланове публике, наступили су: Јулија Капорњаи, Милан Ћосић, Марија Пргомеља, Никола Раусављевић и Сузана Рудић.

У част 194. рођендану Бранка Радичевића, Бранково коло је поклонило по десет примерака свих представљених књига публици која је имала привилегију да јој присутни песници потпишу нове примерке са првим посветама. Модератор програма за Светски дан поезије била је песникиња Горица Радмиловић.

У наставку ’’Пролећних Бранкових дана 2018’’, 22. марта, у 11 часова, у новосадској гимназији ’’Исидора Секулић’’ наступиће русински песник Никола Шанта.

Чланак преузет са сајта www.banija.rs.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *