У београдској Просвети појавило се четврто допуњено издање књиге песама „Матерњи језик“ Ненада Грујичића. Овај песнички првенац први пут је штампан 1978. године у едицији „Пегаз“ Књижевне омладине Србије изазивајући неуобичајено велику пажњу критике и публике широм претходне Југославије. Одмах по изласку, у најважнијим часописима и листовима, почев од Београда и Новог Сада преко Сарајева и Сплита, све до Скопја, и у другим срединама, о књизи је писало неколико десетина критичара и песника.
Друго издање „Матерњег језика“ изашло је 1995. године, у едицији „Раскршћа” Књижевне омладине Србије, а треће – на румунском језику, у Букурешту, 1996. у издавачкој кући ”Еуропоинт”.
У периоду од 1978. године до данас текстове, приказе и осврте о „Матерњем језику“ потписала су следећа књижевна имена: Славко Гордић, Јован Делић, Драшко Ређеп, Михајло Пантић, Миливој Ненин, Адам Пуслојић, Момчило Попадић, Војислав Деспотов, Хамдија Демировић, Владимир Копицл, Жељко Иванковић, Рефик Личина, Душан М. Кнежевић, Иван Негришорац, Миодраг Перишић, Душица Потић, Зоран Ђерић, Ласло Блашковић, Павле Поповић, Ранко Рисојевић, Ненад Шапоња, Мирослав Егерић, Милан Живановић, Милош Петровић, Желидраг Никчевић, Саша Радојчић, Милица Јефтимијевић Лилић, Дамир Малешев, Милутин Ђуричковић, Зоран Богнар, Слађана Миленковић, Срђан Орсић, Растко Лончар и други.
У четвртом допуњеном издању „Матерњег језика“ налазе се текстови свих горе поменутих критичара и песника. У ново издање „Матерњег језика“ ушло је још шест тематско-мотивски, формом и атмосфером сродних песама насталих и објављених у листовима и часописима („Студент“, „Глас омладине“ и „То јест“) неколико месеци пре појаве првог издања „Матерњег језика“ који је, иначе, био састављен од двадесет девет песама. У четвртом издању ове књиге налази се и шест, од иначе четрнаест интервјуа са Ненадом Грујичићем објављених у периоду 1978-1981. Разговоре са младим песником у београдској „Младости”, новосадском ”Гласу омладине”, сарајевском ”Ослобођењу”, новосадском „Дневнику“ и београдским ”Новостима” водили су пре четири деценије Радмила Гикић, Раде Томић, Мирјана Божин, Химзо Скорупан, Милан Живановић и М. Диздар.
У књизи се налази и библиографски уређена целина литературе о „Матерњем језику”, која збирно броји седамдест четири јединице. На корицама се налазе две фотографије-портрета Ненада Грујичића из 1978. године, које је урадио Андреј Тишма.
Поговор за четврто допуњено издање написао је млади песник, критичар и историчар књижевности Растко Лончар, који порад осталог каже:
„Матерњи језик Ненада Грујичића стоји као доказ о зрелости уметничке свести српске књижевности, као поезија која има свест о језику, те о литерарној прошлости и емпиријској стварности и која, у додиру ова три фактора са специфичном унутрашњом енергијом песника и комплексном емотивно-психолошком структуром његовог лирског двојника, представља пример сазрелог, песничког гласа који без муцања, лутања и било каквих несигурности – а са опчињавајућом увереношћу у оно што пева – јасно слика изражајну снагу једне литературе и једне јединке у њој и преда њом. Због тога се ваља враћати овој књизи. Макар и на сваких десет година, макар и на четири деценије, и читати је изнова и (поново) откривати њене (нове) димензије, променљиве – временом условљене – и непроменљиве – временом неоспориве. Матерњи језик није поезија која сазрева годинама, већ поезија која сазрева године; Матерњи језик није био-библиографска чињеница, већ манифест савремене поезије. И поезије – уопште.“
Промоција четвртог допуњеног издања „Матерњег језика“ Ненада Грујичића биће одржана у Београду, у четвртак, 17. маја, у подне, у Просветиној књижари „Геца Кон“, у Кнез Михаиловој бр. 12.
РЕКЛИ СУ О ”МАТЕРЊЕМ ЈЕЗИКУ” (1978 – 2018)
Славко Гордић
Матерњи језик Ненада Грујичића изведен је чисто и доследно. Како у његовом схватању песништва, тако и у његовом песничком чину задивљује кристална и дефинитивна јасноћа става и искуства.
Михајло Пантић
Грујичић се јавља књигом Матерњи језик, метапоетским пројектом који звучи асонантно у односу на иронијско истогласје 70-тих, и не само због тога представља једну од најбољих првих песничких збирки новије српске поезије.
Јован Делић
Упадљива је сигурност пјесничког рукописа и јединство књиге која није прављена као збирка различитих пјесама, већ као цјелина. Нов је, према нашем налазу, по једној менталној драми која се налази у жижи ове поезије.
Драшко Ређеп
Грујичић у генерацији наших песника има властити знак. Сасвим се издвајајући, ова лирика вехементно напомиње континуитет, изричитост и распру … после овог тако аутентично свог Матерњег језика.
Адам Пуслојић
Матерњим језиком Ненада Грујичића наша поезија само добија. Реч је о чистом добитку.
Миливој Ненин
Ово је књига која је очекивана, или тачније, књига која је била неопходна. Ова књига је заокруглила једно виђење, један судар са стварношћу и неизбежним, и као таква живи пуним животом.
Момчило Попадић
Матерњи језик је брутална, њежна, оштроумна, поштена и сврсисходна књига младог човјека… То је бестидно отворена књига о срцу, глави и језику… То је књига с јајима, са срцем и с памећу!
Хамдија Демировић
Мјера озбиљности коју доноси Грујичићева прва књига даје нам за право да је оцијенимо као вриједан допринос. Такви пјесници обнављају вјеру у снагу вокације.
Војислав Деспотов
Писање, поезија, песма, песник, речи – то су углови између којих песник образује живу геометрију индивидуалног искуства.
Рефик Личина
Повратио је ново песничко рухо речима. У томе видим вредност и богатство Грујичићевог ”Матерњег језика”. (
Душан М. Кнежевић
Најзад се налазимо пред видљивом књигом. Грујичић је један од најживљих и најздравијих наших пјесника данас…Тврдим, млади Грујичић је пјесник-старац.
Жељко Иванковић
Грујичићев Матерњи језик је многоврсно показао једну од најзначајнијих тенденција у сувременом „материнском језику“..Он је показао и свој дар и свој профил, заједно са могућностима које неоспорно има.
Владимир Копицл
Грујичић је привукао пажњу и књижевне публике и критике својом првом књигом песама. Песнички глас аутора Матерњег језика је свеж и самосвојан.
Миодраг Перишић
Грујичић је спокојан на тлу поезије – с једнаком лакоћом обрађује и „велике“ и „мале“ теме.
Иван Негришорац
Једна од особености која Грујичића издваја из круга млађег песништва јесте и специфична прозирност његовог језика.
Зоран Ђерић
У генерацији књижевних стваралаца на Филозофском факулте-ту у Новом Саду 70-их и 80-их година, Грујичић је био први који се „окњижио“, који се потврдио као аутентична књижевна појава. Матерњи језик је имао велику рецепцију, придонео аутору пуно епитета и афирмисао га у књижевности.
Душица Потић
Прва књига Ненада Грујичића, Матерњи језик отворила је поетички процеп у контексту веризма седамдесетих и, тематизујући поезију, наговестила надолазећи постмодернизам.
Ранко Рисојевић
Прва Грујичићева књига Матерњи језик показује да је млади пјесник био савршено свјестан авантуре у коју креће – да већ на почетку изврши инвентарисање свога основног алата.
Милош Петровић
Ненад Грујичић је своју песничку одисеју кренуо од афирмисања матерњег језика. Има једна сјајна линија српске поезије позната именом стражиловска. Она креће од Бранка, преко Лазе Костића и Црњанског, па онда Десанка Максимовић, Милан Дединац, Стеван Раичковић, Иван В. Лалић. Њој припада и Ненад Грујичић.
Мирослав Егерић
Ненада Грујичића, песника, пратио сам од његове прве књиге Матерњи језик. У таквом ткању песме имагинација је учинила своје, ставивши до знања да појединост у поезији није само на Земљи и кад је јасно видно њено земно порекло.
Павле Поповић
Ако се некада за Бранка Миљковића с правом говорило да је принц наше поезије, сада се усуђујемо рећи да Ненад Грујичић и његова поезија неизоставно припадају том племству.
Ненад Шапоња
Грујичић се, видимо, већ у својој првој књизи дефинише као целовито изграђен песник.
Дамир Малешев
Овај поглед уназад, у сопствену прошлост, загледан у дубине матерњег језика, од истог је егзистенцијалног значаја као и оно прадавно освртање песника, архетипског песника Орфеја.
Милутин Ђуричковић
Песник Ненад Грујичић ушао је у српску поезију збирком Матерњи језик (1978, 1995, 1996) и од тада стално тече његова уметничка узлазна линија.
Слађана Миленковић
Ненад Грујичић у Матерњем језику износи своју поетику, већ формирану, јасну, што је рекост за прву књигу.
Ласло Блашковић
Матерњи језик представља тачку с које се пружа најчистији и најдаљи поглед на Грујичићев песнички труд. Можемо, на крају рећи, да је Ненад Грујичић – Певач. Или како се то некада говорило: Мајстор певач.
Милан Живановић
Ненад Грујичић је стартовао са силном вером у песничку реч и фасцинацијом матерњим језиком. Он поезију узима као алфу и омоегу свега.
Саша Радојчић
С пуно разлога би могло да се тврди да Грујичићев првенац Матерњи језик није ништа изгубио на актуелности и свежини у односу на време свог појављивања.
Милица Јефтимијевић Лилић
Језик је за Грујичића и полазиште и исходиште.
Зоран Богнар
Грујичић своју песму готово да и не ствара, он је живи. Матерњи језик је обележен младалачком индивидуалношћу у којој се укрштају екстаза и меланхолија.
Срђан Орсић
Већ у првој (а вредној и запаженој, што је права реткост) својој песничкој збирци, Матерњи језик, Ненад Грујичић нам поручује: Моћна је навика која ме оплемењује раним сјећањима.
Желидраг Никчевић
Још од своје изванредне прве књиге, Матерњи језик, Грујичић јесте баштиник и настављач наше понајбоље лирске традиције.
Растко Лончар
Матерњи језик је један од елитних примера поезије, који поништава сваку предрасуду о питању евентуалног ”рока трајања”.