БЕОГРАД – Култна песничка књига која је први пут штампана пре 40 година, ”Матерњи језик”, као књижевни првенац Ненада Грујичића, наставља свој младалачки живот и не престаје да изазива пажњу љубитеља књижевности и песничке уметности. То је књига о којој је, већ при њеној појави, писало неколико десетина истакнутих критичара и песника у бившој Југославији, и то се наставља до данашњих дана.
Синоћ је у београдској Просвети, у галерији чувене књижаре ”Геца Кон” промовисано 4. допуњено издање ”Матерњег језика” Ненада Грујичића, штампано у издању ове познате издавачке куће. Публику и учеснике поздравио је уредник књиге Драган Миленковић, генерални директор Просвете, истичући данас значај књиге ”Матерњи језик” за издавачку кућу која почива на тековинама великог српског издавача Геце Кона, а која је Грујичићу досад објавила осам књига.
О вредностима и значају ове песничке књиге која се први пут појавила пре четрдесет година у познатој едицији ”Пегаз” Књижевне омладине Србије у Београду, говорило је четворо младих београдских критичара и песника: Мина Ђурић, Ирена Плаовић, Иван Деспотовић и Душан Захаријевић.
Критичарка Мина Ђурић, професорица савремене српске књижевности на Филолошком факултету у Београду, истакла је питање геста песме и језика као специфичну преокупацију и тему коју песник обрађује на особен начин. Наспрам околине која каже ”нема пјесма гестове”, ”птица без крила не може да лети” и ”лист воде не може пресјећи рибу”, песник у песми ”Преводилачки рад” закључује:
”Добро, у реду,/ ово је само преводилачки рад /и заједнички документ / о нашем сучељавању.” Као на једну врсту особеног визуелног геста, Ђурићева је указала на ускличник којим се завршава свака песма у ”Матерњем језику”, а што је нијансирана стваралачка (интепункцијска, гестуална) одлика песникове младалачке а јасне поетске авантуре. Мина Ђурић је цитирала и делове из првих интеревјуа Ненада Грујичића (у листовима ”Ослобођење”, Младост”, ”Дневник”, ”Политика”, ”Глас омладине” – објављени у књизи), који су јој послужили за боље разумевање поетике младог песника. Подсетила је на Грујичићеве свестране активности од ране младости када је као студент на Филозофском факултету у Новом Саду био главни и одговорни уредник студентског књижевног листа ”То јест”. Већ тада па све до свог дугогодишњег ангажмана у Бранковом колу, Грујичић је показао изражене способности у окупљању и афирмисању конкретних вредности истакнутих песника, писаца и уметника, али понајпре младих песничких стваралаца, помажући им да остваре своје таленте.
Песникиња и критичарка Ирена Плаовић, асистенткиња са Филолошког факултета у Београду, говорила је о сновима као опчињавајућим ”нејасним предјелима” и ”враџбинама пјесме”, који су за Грујичића паралелни извори свести о песми. Затим је додала: ”Питање Матерњег језика не исцрпљује се у језику; оно је питање живљења песмом, која је живо-тумачна и живо-творна. Разголићујући поступак у језику, дрхтање пред (не)могућношћу стварања, Ненад Грујичић разговетно мапира једно сада већ дуго постојање младог песника – избављујући се пре времена – кроз раскош сна, враџбину песме, нејасне пределе у њој, кроз бригу и негу, али и кроз освајање пространстава и овладавање свиме што има и нема крај, по цену, увек, једног жртвовања, одрицања и спремности да се читаво трајање у овој стварности обећа песми.”
Песник и критичар Иван Деспотовић говорио је о првенцу ”Матерњи језик” као о манифесту поезије који не застарева и који говори о томе како настаје песма. Иван Деспотовић, који је рођен исте године (1978) када се појавио ”Матерњи језик”, рекао је и ово: ”У Матерњем језику Ненада Грујичића песма је живо биће, структура са којом се разговара и која се изнова уводи на читалачки хоризонт данашњице, иста она каква је и некада у дугој књижевној историји била, али нова јер је сада угледана од стране неког први пут, на начин који ће трајати и који се успоставља као законитост. Она је део једног унутрашњег, квантног предела, и да би јој се дала лична боја, треба је прво погледати, као сићушну, недељиву честицу за коју многи удаљени од духовности тврде да не постоји, а која постаје непоновљива управо гледањем и читањем.”
Млади песник и есејиста Душана Захаријевић осветлио је ”Матерњи језик” као тематско-мотивске кругове који и њега самога интересују у песничкој радионици: ”Поезија Ненада Грујичића из књиге Матерњи језик представља промишљање поезије и језика поезијом и језиком. Свестан је песник значаја матерњег језика и језика уопште. Не ради се само о схватању језика као елемента идентитета, већ и као уметничког медија помоћу којег и којим песник ствара и промишља свет и себе. У својим настојањима он сеже до најранијих сећања која дотичу дан када је прву пут узео оловку у руке у нацртао линију (песма Обичај). То је линија смисла која пролази кроз срце и наставља се до порођајног места – како песник пева у песми Обичај, путовање кроз нејасне пределе песме које је отпочело у првој књизи и још увек траје. Јасно је већ из назива књиге да су основни елементи књиге Матерњи језик управо језик, песма и сам процес стварања. Оно о чему пева, Грујичић назива ТО, то је оно неисказиво и немогуће. Међутим, иако је ТО немогуће, без тог немогућег није могуће певати, а опет немогуће га је испевати. Читав процес стварања песник доживљава као ”велику пометњу”.
Покушава да одговори на питање шта је поезија. Она је за њега могућност избављења, и то не само оног духовног, него и избављења језика, језиком и у језику. Идеја о поезији и писању као избављењу пре времена је нешто што се одржало у песништву Ненада Грујичића и у каснијим књигама.”
У неколико наврата, песник Ненад Грујичић надахнуто је говорио из ”Матерњег језика” своје познате песме (”Оловка”, ”Унутрашња”, ”Велика пометња”, ”Преводилачки рад”, ”Поезија има своје људе”, ”Збивања око пјесме”, ”Доказивање живота”, ”Једна једина ријеч”, ”’Моћ која није”, ”То”, ”Тајна се открије на крају”…) и присећао се успомена и догађаја из 1978. године када је књига први пут изашла. Истакао је да се првенац ”Матерњи језик” појавио захваљујући осећању песника Раше Ливаде за његов таленат, који је био председник жирија у едицији ”Пегаз” Књижевне омладине Србије 1978. године. Тада је на конкурс, под шифрама, пристигло 274 рукописа из целе Југославије. Не познавајући Грујичића лично, Раша Ливада је инсистирао на песничком рукопису под шифром ”Арс поетика”. Отварањем коверте са том шифром жири је установио да се ради о књизи песама ”Матерњи језик”, са којом је Грујичић на велика врата ушао у српску књижевност.
Ненад Грујичић је на промоцији рекао је да су његове прве две књиге, ”Матерњи језик” и ”Линије на длану” писане и објавлјене ијекавским изговором и да је то лепа последица његовог школовања и живота у Приједору од шесте до деветнаесте године младости. Тако је и казивао песме на промоцији у књижари ”Геца Кон”, јер и та димензија језика – ијекавска, и те како припада синтагми ”матерњи језик”, језик са кућног прага. Истакао је да је као студент доживео привилегију да о ”Матерњем језику” пишу и његови професори са факултета, код којих тада још није био положио испите. Тесктови професора Славка Гордића и Јована Делића појавили су се у ”Летопису Матице српске” и ”Гласу омладине”, а студент-песник Грујичић тек после на испитима код ових професора. Затим се присећао искустава и доживљаја у сусрету са приказима ”Матерњег језика” у сарајевском ”Одјеку”, македонској ”Современости”, сплитској ”Недељној Далмацији”, новосадским ”Пољима”, београдској ”Књижевној речи”, ”Делу” и ”Књижевним новинама”, нишким ”Збивањима”, приједорском ”Козарском вјеснику”, београдским ”Омладинским новинама” и другим бројним листовима и часописима. Све то било је неописиво ново и изненађујуће, присећао се Грујичић, за младог песника који је са непоколебљивом вером у сопствени таленат наставио да савлада препреке оличене у ”клиповима међу точкове” и зависти утицајних не-песника на местима моћних уредника важних часописа и редакција, који се у свом граду нису баш много радовали појави тако даровитог и нашироко примећеног малдог песника.
Ненад Грујичић је на крају рекао да свој ”Матерњи језик” доживљава као моћну невину првину која је савладала сва искушења и препреке, и као ”парче неба на земљи” које га и дан-данас надахњује, духовно храни и снажи.
Четврто допуњено издање књиге ”Матерњи језик” Ненада Грујичића биће представљено 22. маја у Бањалуци, а 30. маја у Новом Саду.
Преузето са www.banija.rs