(Imprimatur, Бања Лука, 2018)
СЛУЖБЕНИ ДОПИС КАФАНИ
Сада ме службено више нико не треба.
Задржаћу, ипак, своју коб ко
Арому за досадан живот.
И вјерујте
Све се плашим да много,
Одиста много
Претјерујемо у ријечима
А тако смо неукусно бучни!
И ова крвава балерина вина
У дамској,
За вечерас посљедњој ми чаши
Наздравља уснама и као да пита:
Да ли је све ово вишак снаге
Или само мањак духовности?
Журим, кафано, лијепо ти кажем!
Већ сам закопчала капут и
Забацила шал…
Свјеж ваздух гласно је
Открио мој уздах.
И гле:
Посљедњи лист јесени
Клања се нози
Зна да сам пјесникиња
И Српкиња
И да је то дупла страхота.
Знам да је касно,
Али још питање једно:
Нема ли то одиста љубави
Или зашто дођавола не стиже?
Опрости за гордост…
Пљунућу ријеч чим испијем чашу.
И поклопити.
Ја, ево, излазим…
Али људи:
Ви сте толико неукусно бучни…
ДОБОГА СИРОТИ
Никада ме пиће није оборило
Ко грозница ова што
Ноћас тресе.
Ни најбоља вина из скровитог
Манастира не могу да вежу језик
Ко коса твоја моју несаницу.
Олако си ме прочитала,
Затим, испустила књигу.
Твоја мати мирно сада спава
А посвуд је тама.
И ти ме љубиш
Као да немаш срама.
Као да немаш срама.
Поклањам се само теби и сунцу,
Без нас крова немам.
Одеш ли сада остаћемо
Добога сироти
Јер,
Руке су твоје једино сиротиште
За моју дјетињу љубав…
ПИСМО ЧАРОБЊАКУ СА СЈЕВЕРА
Цар је отишао у лов,
Пијетлови у супи
Дочекују зору.
Ја, чекаћу излазак
У оку твоме.
Вјетрови, клече ми
На прсима, дишем им косу
И тако чезнем да видим
Твоје поларне ноћи.
Сваки лист сам упозорила
И дрвеће ће на прстима
Тихо
Морају птице да се наспавају
Ти буди пажљив:
Усне су зид од којег даље
Нећеш моћи,
А вријеме је тако губитачно.
Александра Мариловић је рођена 14. VI 1986. године у Дервенти. Дипломирала је на Филолошком факултету у Бањалуци на Одсјеку за српски језик и књижевност. До сада је објавила двије књиге поезије у „Бранковом колу“:
Здравице утопљеника, Сремски Карловци, 2011.
Мираз у звијездама, Сремски Карловци, 2012.
Ова књига уједно је награђена традиционалном наградом „Стражилово“.
Такође, добитник је награда:
Станислав Препрек, Нови Сад , 2012.
Велимир Рајић, Алексинац, 2017.
Роман Комплекс гђе Бовари, Кочићева задужбина, Београд – Бањалука, 2017.
Свестрани је стваралац, анганжована на пољу књижевне критике, есејистике. Заступљена у бројним часописима, зборницима и антологијама савремене књижевности.