Сремски Карловци, 3. децембар 2018.
Престижна награда Бранковог кола, ”Печат вароши сремскокарловачке”, за најбољe песничкe књигe на српском језику у 2018. години, равноправно је припала, за књиге изабраних песама: Бошку Сувајџићу и Ивану Лаловићу, и за нове самосталне збирке поезије: Јасни Миленовић и Саши Нишавићу.
На завршној седници одлуку је једногласно донео жири у саставу: Ненад Грујичић, Јелена Алексић и Крстивоје Илић. У ужем избору за награду нашле су се и нове књиге песама Милосава Тешића, Ранка Чолаковића, Тање Ступар Трифуновић, Драгана Јовановића Данилова, Наташе Бундало Микић, Драгомира Ћулафића, Дамира Малешева и Јане Алексић.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е З А Н А Г Р А Д У
Бошко Сувајџић (1965, Драгиње) саставио је књигу својих изабраних и нових песама, „Направи ваздух“ (Културни центар Новог Сада, 2018), која доноси узорну ретроспективу његовог досадашњег песничког пута. Сувајџићева поетика заснована је на амалгаму језичке енерегије ученог песника (poeta doctus) и песника пророка (poeta vates). У распону ерудиције храњене култом библиотеке и прекогнитивних силница на таласима зазиваног надахнућа, отварају се живи тематско-мотивски кругови општег карактера и личних фантазмагорија. И ликови настали у литератури пре нове ере, и дела и имена новије епохе (којима Сувајџић посвећује песме и води са њима својеврсни дијалог), додирују се са конкретним емоцијама и призорима из живота, са стварносног прага, у сећањима на мајку и оца, на пример. Избор песама показује раскошну лепезу мајсторства на плану слободног и везаног стиха, где у овом другом врхуне сонети разноврсног метра и један сонетни венац. Овај избор поезије припада, несумњиво, реду посве особених песничких колекција на савременој српској књижевној сцени.
Иван Лаловић (1975, Београд) сачинио је, такође, сопствени избор поезије, „Словенска фигура“ (Граматик, Београд, 2018), из дванаест досадашњих књига, уз присуство једне нове песме. Овај песник припада линији српске лирике која у везивним годовима своје вертикале носи мање или више прикривено боемско расположење света. Но, наспрам песника са „главом на пању“, Лаловић укључује извесни рацио у васпостављању „уклетог певања“, то јест не допушта да његов стих прелети у патетично матафорисање и тиме уништи сериозну галантност стилско-језичког израза. Овај избор песама представља аутора од истинског песничког хабитуса, који не импровизује своју офрејску судбину, већ од прве књиге показује урођени таленат за лирске и духовне захвате завидног домета. Фина хуморна и иронијска супстанца певања даје овој књизи, са свим њеним валерима, превирањима и унутрашњим разноликостима, снажну позицију која с висока посматра опевани свет.
Јасна Миленовић (1963, Нови Сад) објавила је необичну књигу песама, „Плес Лепенског вира“ (Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2018). То су сонети са фуснотама које појашњавају позицију песникиње при одлуци да опева Лепенски вир. Она песничким језиком дешифрује камене белутке са тајанственим знацима непознатог писма и загонетних порука. Суочавајући се са призорима из детињства, песникиња открива трагове предака који су пре три века са Косова и Метохије пристигли у место Белобрешка у данашњој Румунији. Дакако, Миленовићева се ту не задржава већ улази у временску капсулу Лепенског Вира, стару десет хиљада година. Пред нама је педесет сонета са речју „плес“ у насловима, која симболише однос земље и неба: Плес са Дунавом, Плес са сунцем, Плес са мамутом, Плес са јеленом, Плес са зделом, Плес са чамцем, Плес са прецима… У својој оригиналној изведби, ова књига је освежење и изненађење на савременој песничкој позорници.
Саша Нишавић (1959, Бијело Поље), након десет година објавио је своју нову збирку песама „Заборављени дечак“ (Прометеј – Тиски цвет, Нови Сад, 2018). Ова књига представља живу и конзистентну лирску творевину са јаким поетичким кључем. Невелика тематско-мотивска разуђеност гради компактност целине, чему, с друге стране, доприноси и песнички поступак заснован на уједначеној димензији стилско-језичког израза и присуства завичајне лексике. Под нескривеним утицајем Новице Тадића, овај песник успева да изгради сопствену поетику коју заснива на сажимању језичких решења и открићима везаним за детињство и веру, заумни и актуелни свет. Поједине песме из ове књиге изазивају задивљујућа читалачка пренућа, изненадне и самосвојне слике снажне имагинације и доживљаја. Песник не жели да, из књиге у књигу, мења своју формулу певања која га чини оствареним и поштеним у представљању капацитета освојене поетике. „Заборављени дечак“ Саше Нишавић је књига поезије која и те како заслужује јавну пажњу.
*
Награда ”Печат вароши сремскокарловачке” новим лауреатима свечано ће бити уручена 15. марта, на дан Радичевићевог рођења по јулијанском календару, а на ”Пролећним Бранковим данима 2019” у најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, у којој се Алексије Радичевић школовао од 1835 – 1841. године.
Награду „Печат вароши сремскокарловачке“ 1967. године основао је студентски лист „Индекс“ у Новом Саду. Те године проглашено је осам лауреата: Рајко Петров Ного, Бранко Бошњак, Радомир Мићуновић, Петко Војнић Пурчар, Карољ Јунг, Милорад Миленковић Шум, Звонимир Хусић и Тито Билопавловић.
Међу досадашњим добитницима ове полувековне награде налазе се: Матија Бећковић, Миодраг Павловић, Дара Секулић, Крстивоје Илић, Драган Колунџија, Ранко Јововић, Раша Попов, Манојле Гавриловић, Ранко Прерадовић, Стеван Тонтић, Ранко Рисојевић, Вујица Решин Туцић, Драгомир Брајковић, Милан Ненадић, Даринка Јеврић, Милош Кордић, Новица Тадић, Ненад Грујичић, Ђорђо Сладоје, Небојша Деветак, Горан Симић, Боро Капетановић, Илеана Урсу, Милош Комадина, Слободан Костић, Андреј Јелић Мариоков, Миљурко Вукадиновић, Предраг Бјелошевић, Слободан Тишма, Анђелко Анушић, Бранко Брђанин Бајовић, Иван Негришорац, Владимир Јагличић, Јелена Алексић, Верољуб Вукашиновић, Драгана Крагуљ, Драгослав Дедовић, Мирослав Алексић, Ласло Блашковић, Војислав Карановић, Емсура Хамзић, Гордана Ђилас, Мирко Вуковић, Драгица Стојановић и други.
ПРЕДСЕДНИК
Ненад Грујичић