– Тежак је уреднички посао, замјерате се квазиумјетницима необјављивањем њихових “бестселера”, читаоцима зато што су они то другачије замишљали, а спонзорима због константног мољакања за плаћање трошкова. Коначан производ задовољава углавном вас, јер се наш народ одвикао од читања свега што није болдовано.
Овако се, помало тугаљиво и скоро у тону ламента, Милан Милошевић, главни и одговорни уредник “Српа”, обратио присутнима у Јеврејском културном центру у уторак увече, на промоцији четвртог броја овог часописа.
Ипак, поред мноштва љубитеља писане ријечи простора за ламент није било.
“Ево, заокружила се друга година ‘Срповог’ путешествија и имали смо прилично успјеха у овим ‘шугавим временима’. За један непрецизан часопис, читај: полуакадемски, доста похвалних критика долази нам од стране академских грађана, а старијим ауторима, што Југославију памте, лице се озари јер их подсјетимо на њихове почетке”, похвалио се Милошевић истичући да је промоција у Јеврејском културном центру још једном доказала да има ко, има гдје и има коме да се понуди оваква врста периодике.
“Захвални што ширимо круг људи с којима сарађујемо, настављамо даље са представљањем радова ентузијастичних, занесених и ‘недовршених'”, каже Милошевић.
Поред новог броја часописа за књижевност и умјетност, Милошевић је представио и своје прве двије књиге превода, које су скоро објављене у издању бањалучке “Бесједе” у оквиру едиције “Атрибут”.
Ријеч је о два класика енглеске књижевности деветнаестог вијека, о дјелима “Вукови и јагње” Виљема Мејкписа Текерија и “Проклети сој” Елизабет Гаскел.
“Сарадња са Бесједом и господином Ненадом Новаковићем изњедрила је библиотеку ‘Атрибут’, специфичну едицију, надам се дуговјеку, чија су ово два прва наслова, а која нуди прибјежиште читаоцу нормалних схватања од поплаве булеварске штампе познате по својој спољашњој и унутрашњој јефтиноћи. Циљ нам је да истрајемо и постанемо ‘редак звер’ у овом нашем лудом свијету какав нисмо сањали ни у ноћним морама. Све ово што радимо, како ‘Срп’ тако и библиотеку ‘Атрибут’, није ништа ново ни оригинално, већ нестало са тржишта”, закључује Милошевић.
Поред њега, на промоцији су учествовали и сарадници часописа Милан Вулић, Ена Митровска и Ренато Ракић. Као ликовни уредник часописа, Ракић је посебно истакао значај оваквих гласова за промоцију младих сликара, с обзиром на то да је, по његовом мишљењу, ликовна сцена данас и овдје у горој ситуацији него књижевна.
У својству пјесника на промоцији су, такође, учешће узели Владана Перлић и потписник ових редова.
Милан Ракуљ