Милан Милошевић, уредник часописа “СРП”: Дуг је пут од написане ријечи до објављеног дјела

Милан Милошевић, уредник часописа “СРП”: Дуг је пут од написане ријечи до објављеног дјела

– Часопис “СРП” је шаролик, нема академску аристократичност, нити булеварску јефтиноћу. Гради се да буде доступан производ масама, али не по цијену објављивања скаредности и дезинформација – каже Милан Милошевић.
Главни уредник часописа “СРП” и чланови скромне бројем, али вриједне учинком редакције, овог часописа за културу, умјетност и научну мисао протекле седмице представили су четврти број у ЈКЦ “Арие Ливне”.

Часопис је успио опстати без обзира што излази у вријеме, када се читање често своди на СМС поруке, сумњивог квалитета писмености, а за умјетност проглашава све што телевизија трпи ради дизања рејтинга. Милошевић у име редакције “СРП”-а, каже да уређивање часописа ове врсте, јесте једна врста Сизифовог посла, али да без обзира на умор нико од срповаца не жели одустати.

– Бити толики оптимиста па казати да умјетности склона публика у РС постоји, ја ипак нећу бити. Ми покушавамо некадашње њене упражњаватеље вратити, а младе снаге придобити. Тежак је ово посао, замјерате се квазиумјетницима необјављивањем њихових “бестселера”, читаоцима зато што су они то другачије замишљали, а спонзорима због константног мољакања за плаћање трошкова. Коначан производ задовољава углавном вас јер се наш народ одвикао од читања свега што није болдовано. Сизифов је то напор, али одустати не желимо мада смо посустајање сви у редакцији почели осјећати – каже Милошевић додајући да разлику “СРП”-а, од осталих часописа сличне тематике и најбоље објашњава његова крилатица „Ријеч, мисао, дјело“.

– СРП се разликује прије свега по уредничком приступу умјетности. Шаролик је, нема академску аристократичност, а ни булеварску јефтиноћу. Гради се да буде јефтин и доступан производ масама, али не по цијену објављивања скаредности и дезинформација. Пуни смо крилатица као пионири (смијех), укључујући и крилатицу „Ријеч, мисао, дјело“. Прво је била неспутана ријеч, она се излила у мисао, па преточила у дјело. Е, ми то дјело објављујемо – каже уредник СРП-а.

Милошевић каже да је стварање часописа посао који у пракси углавном функционише уз ентузијазам као главно “погонско гориво”.

– Промоција у ЈКЦ-у је још једном доказала да има ко, има гдје и има коме. Захвални што ширимо круг људи с којима сарађујемо, настављамо даље са представљањем радова ентузијастичних, занесених и “недовршених”. Ако је неко ентузијастичан и жељан да помогне нашу платформу, нека нам се јави на мејл и искаже свој приједлог. Онда креће засједање чланова редакције и одлука. Како смо сви разасути широм РС и заузети послом од којег живимо, нисмо у прилици често се виђати али и тако функционишемо ево, већ двије пуне године. Поред мене, ту су Немања Миловановић, Ена Митровска, Милан Вулић, и Ренато Ракић. За све сараднике би требало много више мјеста у вашем листу. Ентузијазам нас одржава да се сви заједно не препустимо струји – јасан је уредник “СРП”-а.

Посљедња промоција уз нови „СРП“ је представила и два нова издања библиотеке „Атрибут“ издавачке куће „Бесједа“: „Вукови и јагње” Виљема Мејкписа Текерија, те “Проклети сој” Елизабет Гаскел.
– Разочарање што се не може пронаћи више од пар наслова великана свјетске књижевности (чак и на Сајму књиге у Београду!) изњедрило је сарадњу СРП-а са “Бесједом” из Бањалуке. Господин Ненад Новаковић је препознао идеју и подржао је те тако започео с нама нешто што одавно није виђено на нашим просторима – едицију која ће се бавити мање познатим дјелима великих аутора! Библиотека Атрибут је наш заједнички пројекат који заслужује пажњу читаве РС и БиХ. Мислим да је народу доста и булеварских издавача и ријалити наслова па је овај задатак двоструко задовољство за мене.

Умјетност на кашичицу

Милан каже да се редакција “СРП-а” досљедно држи гесла „Умјетност на кашичицу“, иако је свјестан да је ова крилатица опште правило односа домаћих институција и публике према култури.

– Иронично нам је гесло, али тачно у потпуности. Нити се установе претргну од помагања, нити се читаоци претргну од “лапања“ СРП-а чак и кад се бесплатно дјели. “СРП” засад долази до заинтересованих појединаца и то нас највише љути. Нажалост и публика је дубоко заглибила у учмалост ријалити времена – каже Милошевић.

Бранислав Предојевић

Чланак преузет са www.srpskainfo.com

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *