МУЧИЛИШТЕ СНА
Ноћ пуна тмурних облака
призива језиву тишину реке,
да лавином горчине потопи
дворе срца заљубљених.
Месец се кроз тмину пробија
Сечивом сабласним крши пут,
нанесене усуде испаштања
пелином милостиње да их затара.
Душа дрхтајем верољубља моли
да бдење ноћас не буде узалудно,
жал прекидају звезде милосрдне
и осветлише извор наде и сна.
На пропланку уснулих љубавника
муња реже снопове страсти,
ветар подиже штит оловне ноћи,
љубав од смрти зором да спаси.
Никада мили, ти да не усниш
мучилиште овог ружног сна
где смрт носи: наду, веру и љубав
у бескрајност адског нестајања.
СЛУТЊЕ О БЛИСКОЈ СМРТИ
Стрмоглави мрак
цепа руб срца,
призива тугу,
предсказање снова.
Вриском из сна се будим,
опијена мисао израња
да само трен паучинасте нити
дели живот од смрти.
Сазнање губим,
страх ме бола.
Узалуд зовем и молим анђеле, чуваре
да сиђу са царског престола.
Нигде никог.
Све је глуво.
Само на души тежак камен
као вретено голо
блиску смрт слути.
ШИРОКА ПОЉА РАЂАЈУ НОВА ЈУТРА
Знам, и патња је саставни дио живота.
Кад већ ломиш крила
бар не вичи гласно,
нисам добра вила.
Мрзим насилништво!
Звук лажне виолине
ишкрабане ноте,
концерт без публике.
Песма где нема реч,
шкрипа гласница,
слабићи где моле.
Ти, не чекај, иди што пре!
Доста сам снагу губила
више не будим осећања.
Ишчезни из видокруга.
Широка поља рађају и мени нова јутра.
СТРАХ
Пожелим да јутро, у мргодном огледалу, никада не сване,
јер грло ми све чешће осушене гласнице, немоћну реч стежу
и као немушт и туп их
мач режу, к’о рђава болест.
Спаљена су ми сва осећања, а руке испружене ка мом сунцу,
сад’ грле само згариште нетињајуће светлости давног плама
и моле сва моја буђења да ми оставе бар део очињег вида.
Сакатим своје мисли, јер немам времена за освртање на пређени пут и не дам муљу да ме зароби у прашуми
жеља, јер свој искорак разлажем у вечни заборав.
Више не изучавам раскрснице путева и заобилазим путоказе
а не замерам ни сиромаштву туђих руку и дела, ни ране све,
и једина водиља ми је ова светлост месечевог фењера.
И Божију, ево, усвајам заповест,
да је љубав извор живота,
јер немам више куд, а немам ни времена, да губим битке
давнашњих страхова и неодсањаних снова.
ДОЛАЗИ СВЕТИ СИМЕОН
Устани, мајко,
данас рано пре изласка зоре
помоли се за твоје јато
за здравље и лепе снове.
Прекрсти се крстом, ХРИСТА
славу дочекај насмејана лица.
Господ ће благословити
срећом нас пратити.
Устани, мили оче,
уз чашу вина, моли се свецима
ова година да буде родна,
не донесе никаквог бола,
твоја деца да блистају сва,
певаш и ти са њима.
Устани и ти, драги брате,
наследниче имена и очеве славе,
поносно дочекај драге госте,
свећу пали, моли за здравље.
Устаните сви,
данас је благослов,
дан што доноси
радост и срећу у ваш дом.