МЕМЕНТО МОРИ
ова је соба уска
и ниска
ово је вино блиједо
и није баш крепко
ова је ноћ спона
и оловка скела
и ноћ и оловка
овај је скелет и рука и
овај је у теби иза себе
и овај је у диму и флаши
и овај је иза танке и кратке свијеће и
овај је као прије у твоје име
ова је соба уска а рука крхка
ноћ је спона а соба је ниска
колутова дима.
КАД ОНА ГОВОРИ
Каже ми,
небо је горе.
Ја погледам и видим небо.
Каже ми,
ријека је иза.
Ја ослушнем и чујем хук.
Каже ми,
стојиш на земљи.
Ја осјетим стварно земља.
Каже ми,
ти ме грлиш.
Ја жмирим, њен дах.
Ја прогледам: грлим зрак.
ЗАЛАЗАК
сада птицу
утробом растрганом
морам крити
тамо иза вјечитог истока
траје мирис касне ноћи
незаинтересована сјена нијеми
образ укаљаних фасада
дубим на глави или обратно
-смјело улазим у сан
којим нрећемо јечати исто
запада вјечног нема
иза прве западни!
ријеч испружи и крени
СКИЦА ГРИЈЕХА
(БОЛ)
земља
у руци
рука се грчи
земља се мрви
истом се прашином потом
људски траг назријети даде
НЕСТАТИ
дан децембра
прозором
у замагљене зашао
очи
све отпустити
на улице изаћи
и
дозивати дозивати
зима папир
заледила
перо
беспомоћно из руке
ми се трга
писати писати
огољеле гране
окно куцкају
у топлину собе би
јечати јечати
собом већи влада
мраз
и сам
самотнији и жалоснији
сам
нестати нестати