Од раног јутра, млади песник је у стваралачком немиру. Упорно
трага за глаголом који је побегао и негде лута. Постоји шанса да га
вешта свеза домами у свој дом.
Празник је синестезије. Асонанца и алитерација похађају
течај клавира, подмуклу алузију врбују каламбури и вулгаризми.
Придеви по обичају придикују, риме штрајкују, поређења су
нешто убледела, ономатопеја оронула…
Песникова аутоцензура мете све те лепе епитете. Епиграми би
да се играју, дитирамб слави рођендан, контрасти почињу да се
шепуре, лукави хомоними подмећу ногу, са парадоксом се никад не
зна, а пред шокираним симболом страсно се љубе иронија и алегорија!
Дан је на измаку.
На измаку снага је и наш песник.
Биће то добра песма!
