Немања Арсовић: ПЈЕСМЕ (избор)

Немања Арсовић: ПЈЕСМЕ (избор)

КИНА

немој да плачеш кад је већ напољу киша
јер и онако се неће видети ништа
немој да плачеш због патетичних ствари
које се тичу твог одласка на Марс
немој да плачеш због разних непрележаних болести
разболећеш се ти у белом свету
али оно за истински
и шта ћеш онда
немој да плачеш сукцесивно као они ликови
из латиноамеричких серија
њихов плач кошта
а твој неће имати ко да плати
немој да плачеш рандом
као плаче ти се због нечега …
али и то је узалудно
џабе те боли душа
и не постижеш никакав
ефекат
немој да плачеш ни од радости
зато што онда подсећаш на старце
а сви знамо да је то демоде
немој да плачеш кад ти се истински плаче
кад имаш дебео разлог за тако нешто
јер ћу ја морати да се рокнем
и да се правим мушкарчина
да не бих плакао са тобом
у дуету

LA PETITE MORT

мала смрт примила на се
велику одговорност
да ће остати мала смрт без обзира на све тешкоће
мала смрт је мала
тако рекућ сисанче
мислим да је женско
проверићу у граматици
смрт по смрт мала смрт
воли да се шета после ручка
ђонове исхаба и не престаје да прича
о завичају и другим општим местима
како је волела и како су њу волели
тактички уноси немир међу људе
мала смрт кажу нарашће
удаће се и постати мајка смрт
биће и баба смрт и цео родослов
кад одрасте
али за мене ће увек остати мала смрт

СИЛВИЈИ ПЛАТ ЗА РОЂЕНДАН

неко је давно оклеветао мрак
мама а како се зове мрак
рече клинац
мрак се зове овако
а светлост никако
мама је баш мудра
клинац проговори
гасећи светло у рерни
за лаку ноћ

БАШТЕНСКИ ЈАВАШЛУК

цветови који ружно миришу
не воле кишу
и сунце им смета
мрзе земљу и цветове
своје
молитву семенке никад
не усвоје
о корењу свом
мрзе да ћућоре
где онда оде тако дивно цвеће
које нос неће да погледа
а око га напамет зна
такво цвеће воли
да се крије у души
и лепо процвета у невољи
кад све добро пресуши

ЗАШТО УБИЈАЈУ ПЕСНИКА У СОЦИЈАЛИЗМУ

зашто убијају песника у социјализму?
викну пијани Бранко негде у неком далеком граду
на некој страној планети
у песничком делиријуму
још гласније поново викну и тресну шакама о кафански сто
а пандури ко пандури попеше му се на песничку главу
после је било и испитивања у некој чудној земљи у далеком граду
на некој страној планети
Бранко поносито изјави да му одговор
ни не треба
али му је зато потребна
песничка слобода ако већ тај социјализам има људски лик
а познато је ваљда да су и песници људи
после му се губи сваки траг
неколико ноћи није Бранко банчио
нити је заводио жене из тог
далеког града из те проклете земље
прочуло се негде
да је онако крупан и велики песник
обешен на сувом дрвцету
сам и недоречен
нит мањег дрвцета нити већег песника
а познато је да само највећи песници предвиђају своју смрт
као што су за живота предвиђали свој живот

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *