Редакција СРП-а не налази бољи начин да се опрости од, данас преминулог, великана нашег глумишта Зорана Ранкића од овог: симболичног избора његових новијих афоризама. Чланови редакције сматрају да се ни овај дио његовог дјеловања не смије запоставити.
Крајње је време да и Србија уђе у Европу
јер је та Европа већ неколико пута улазила у Србију.
Циљ нашег пута је да пронађемо пут до нашег циља.
Ко пређе границу слободе, биће у слободу враћен.
Непријатељу се, кажете, треба супротставити
тако да он то не примети и треба га пустити, кажете,
да победи тако да ми то не приметимо.
Знали смо шта нам спремају,
али смо мислили да ми то спремамо њима.
Прадеда ми је био Србин, прабаба Српкиња,
деда Србин, баба Српкиња, отац Србин, мајка Српкиња,
сестра ми је Српкиња, ја сам Србин.
И ко сад да нам верује да нисмо националисти!
У Хагу је све више Срба.
Ускоро ћемо га припојити матици Србији.
Спремни смо за велика дела,
али њих нема па нема.
Они прете да ће да се врате,
а ови да неће да оду.
Само напред!
Многи су тако отишли.
Он: Добар дан! Ја: Добар дан!
Он: Довиђења! Ја: Довиђења!
О, сродних ли душа!
У сваком човеку гледај човека.
То налаже опрезност.
Дошла је старост.
Време је да се мисли на будућност.
Има једна смрт после које заплакати нећу.
За слободу ја бих живот дао,
да већ нисам за слободу пао.