У једном тренутку су се Сунце и Вјетар посвађали око тога ко је од њих двојице јачи. Не могавши се друкчије договорити, опкладе се да ће побједник бити онај који први натјера луталицу, којег су управо угледали, да скине огртач.
Одмах је Вјетар почео са дувањем. Киша и град су га подржавали у тој намјери. Сироти луталица цвилио је и дрхтао али се све грчевитије умотавао у капут. Ишао је тако даље својим путем, онако колико му је невријеме дозвољавало.
Сад је дошао ред на Сунце. Благим и њежним сјајем отпустио је своје зраке. Небо и Земља стали су се веселити. Ваздух се загријавао. Луталица више није могао носити огртач на раменима. Бацио је огртач и освјежио се лешкарењем у сјени стабла док се Сунце радовало побједи.
Превела са њемачког:
Елизабета Жерић