Преко свих океана и преко мора,
Преко огарављених гора,
Долинама тихим, где дах и корак
Не усуде се – да бих био крај тебе.
Преко несталних пустињских равни,
Изнад планине која сва пламти,
Кроз урлик и ударце ветра и киша плавних –
Да бих био крај тебе.
И свака година и свака миља,
За сваку од них по једна суза је била,
Не могу то да објасним, мила,
Не бих ни покушао.
У ноћ у којој звезде у судар хрле,
Преко граница што деле врлет
Страхом скамењену од шуме –
Да бих био крај тебе.
И свака година и свака миља,
За сваку од них по једна суза је била,
Не могу то да објасним, мила,
Не бих ни покушао.
Јер једно знам:
Љубав на крилу долази нам.
Ноћас, ја ћу да будем крај тебе,
Али већ сутра летећу, негде.
Од најдубљег океана до највиших врхова,
Кроз пограничје твојих снова,
Долином где се не усудимо ни слова
Да изустимо – да бих био крај тебе.
И преко бескрајне дивљине,
Где главе погнуше звери силне,
Не може немир да ме мине,
Мила, док не будем крај тебе.
И свака година и свака миља,
Време, даљина – несташе, збиља,
Не могу то да објасним, мила,
Не бих ни покушао.
Јер једно знам:
Љубав на крилу долази нам.
Ноћас, ја ћу да будем крај тебе,
Али одлетећу сутра, негде.
Љубав се уздиже даном
И, можда, вечерас само, бићу крај тебе,
Али већ сутра летећу, негде,
Сутра већ летећу, негде.
Препјевао са енглеског:
Дамир Малешев