ЗАТВОРЕНИЦИ
Затвореници не
доживљавају кишу
која данас
суморно пљушти
лупајући бијесно по
старом затворском бетону.
Пркосно натмурени
ходају по киши
не придавајући јој ни
најмањи значај и
замишљено блуде
по бескрајним
хоризонтима маште
у свом далеком свијету
замишљајући сунчан дан.
Није најстрашније
бити заточен
међу зидинама, решеткама
и бодљикавом жицом,
најстрашније је бити
окован духом
у ћелији бића
и удисати смрдљиву влагу изолације
сваки убоги дан.
ЛУЧА САВЈЕСТИ
Луча савјести
пулсира аритмично
у измученим сљепоoчницама
смјелом жудњом надахнута
и уздише са молитвеним вапајем
Светих подвижника
на прагу блатњавог плпочника.
СЈЕНКЕ ЉУДИ
Страхољубље влада човјеком.
Сањамо живот и трулимо у кавезу лажних живота.
Лакејски климамо главом и гутамо ријечи пред
медиокритетима.
Отроване ћуди у звјерствима скапавају.
Јефтини карактери крваре глупощћу.
Небо је прескупо за закржљале душе.
Лупежи новцем поткупљују савјест.
ОЧИ
Хиљаду ће ноћи
мојом дущом проћи,
твоје очи
символ љубави и жудње
срце ће ми освојити.