Мјесец новембар веома љути З. Њему је тада врло хладно. З. не воли кишу и она га чини депресивним и тужним. З. се једне суботе мјесеца новембра враћао кући са свог посла и киснуо. Био је врло љут јер он не воли кише. Он посебно не воли пљускове, а ово је био велики пљусак. З. је био мокар. Његове панталоне, кошуља и ципеле од платна и кеса у којој је носио пекарско одијело, два кроасана са сиром, бурек и крофну за унуку су такође били мокри. З. је ушао у стан и залупио врата за собом.
У стану није било никога. Скинуо је ствари са себе и отишао у тоалет. Није било топле воде, синови су поново потрошили топлу воду и заборавили да укључе бојлер. Опет се нико није сјетио њега. Њега то није дотицало. З. је навикао да се о њему не брину. Обукао је дуге гаће, фланелску мајицу и легао на свој кревет и упалио телевизију.
З. је са своја два брата живио у монтажној кући у предграђу Великог града С. З. је волио тај град и знао је сваки његов ћошак, јер је као мали, ако не у школској библиотеци, био напољу, и волио је да посматра пролазнике. Оно што је З. фасцинирало, била је фамилија Рома која је становала недалеко од његовог насеља. З. је посебно волио да проводи вријеме испод велике трешње на крају насеља у малом парку док је падала киша. Када је З. имао шест година отишао је од куће. З. је тада сам, иако је отац био алкохоличар а мајка била по трећи пут трудна, донио одлуку: “Одлазим од куће!”. З. је напустио свој топли дом и отишао у њему познатом правцу. Између насеља гдје је он становао и насеља Рома Веселе долине постојала је пруга која их је дијелила. З. је знао да је то опасно за њега, научио је да се игра само до пруге, али тај дан је прешао границу. Прешао је пругу и ето га!
З. је нашао Р-а двије године старијег од себе.
Р. је имао осам и већ је знао много ствари. Знао је како убити птицу праћком, како пронаћи врућ бурек, како попити бесплатну чашу бозе, како се праве бебе и како, кад нико не види, позајмити нове патике. З. је тада по први пут осјетио слободу. З. и Р. су пуна два дана ходали улицама Веселе долине, пили бозу, јели бурек, ваљали се по трави, задиркивали велике псе и на крају украли паклицу Партнера и запалили по цигарету, закашљали се, а киша је почела да пада.
Први пут је З. био на киши. До тада З. је ишао кући и било му је топло, сада З. није имао кућу а Р. га је оставио са цигаретом и кишом. З. је плакао и било му је хладно, а онда је чуо њу:
– Ево га, ту је! Глупане мали, како си могао ово да ми урадиш? Тражимо те!
И тада му је пришла мајка и загрлила га је јако а онда је услиједио шамар. Веома јак шамар од кога му је цијела десна страна лица бридјела. Цигарета му је испала а киша је и даље падала и он је осјетио још већу хладноћу. Није знао да ли треба нешто да јој каже па се само скупио уз њену сукњу.
– Жив си!
И опет је услиједио загрљај.
З. није добијао загрљаје. З. не воли загрљаје и веома тешко је подносио пољупце. Ни тада, по киши, није добио пољубац, то је био само загрљај.
На телевизији је почео документарни програм о свињама. Мама свиња је љубила своје младунче. Маме свиње своје бебе свиње мазе. З. је пребацио програм, отворио прозор и запалио цигарету. Киша је и даље падала. Гледао је у небо и установио да ће и сутра падати киша. Угасио је телевизор и отишао да се истушира. Бојлер је био пун. З. воли топлу воду и не воли емисије о свињама.
