Виктор Гогић: ПЕТ ПЈЕСАМА

Виктор Гогић: ПЕТ ПЈЕСАМА

НЕПРЕМОСТИВЕ РАЗЛИКЕ

вратио сам се овамо крајем деведесетих
све државе у којима сам живио су се расуле
на дјелиће и од једне велике силе
постали смо земља трећег свијета
ако има четврти свијет онда и четрвтог
или који је већ посљедњи на списку
дуго сам размишљао да ли би до овог дошло да сам остао
јер ствари су имале тенденцију да се распадну
само онда кад мене нема
ваљда се бог поигравао са мном
никад нисмо били у добрим односима
па је начуо како пијаним Русима причам
како моју земљу могу покушати разорити
али јединство народа то никад не би допустило
и онда је бог пуцнуо прстима и рекао
чик погоди
кад сам видио шта је остало од моје земље
одлучио сам се развести од бога
потписао сам папире за развод и као разлог навео
непремостиве разлике

КАКО ЈЕ ЗОРА ИЗ ОЧЕВОГ СЕЛА ХТЈЕЛА ПРОДАТИ СИНА ЗА ФАРМЕРКЕ ИЗ ТРСТА

био у Зеници један Иштван који је свака три мјесеца
ишао у Трст у набавку
или је бар тако причао
сад сам већ прилично сигуран да је људима подваљивао
којекакве лажњаке са бувљака
али не бих да га прозивам без доказа
него Иштван је био и некакав самопроглашени врач
па је вођен својом измишљеном интуицијом
одређивао ко ће му бити муштерије
прво 20 динара за читање ауре неким хинду методама
да би се одредило
да ли особа заслужује нови пар фармерки
па онда још 50 динара ако је читање оцијенило да сте их заслужили
и тако једног љета дође Зора у Зеницу
пара није имала па је са собом понијела свог сина
и рече Иштвану
ево ти ово моје дијете за читање
стварно немам чиме да ти платим
Иштван је погледа некако зачуђено
али муштерија је ипак муштерија
гледа он у Зору па онда у дијете
а оно се смијеши као да не зна
да га мајка покушава продати за пар фармерки
намршти се Иштван па рече Зори
морам Вам очитати ауру и душу
рече Иштван па затвори очи
послије десет минута отвори очи па рече Зори
у случају да особа нема пара обично затражим да ми прода душу
али у Вашем случају ни то не могу
а како то
упита Зора
па знате како госпођо
Ви немате душу

ПСИХОПАТА

имао сам можда осам година
кад сам први пут отишао у Пулу на море
тамо сам упознао Лару и Густава
који су закључили да сам психопата
након што се нисам расплакао на пјесму
Зеко и поточић

КАКО ЈЕ ОТАЦ ЗБОГ МАЈЧИНЕ ЛИЈЕВЕ НОГЕ ОСТАВИО УБОГУ МАРИЦУ ПРЕД ОЛТАРОМ

од оца сам научио много
већином какав човјек не желим бити
научио сам и како да пијем и варам на томболи
научио сам и његову и мајчину причу
и како су прије много година
он и нека Марица из села одлучили да се узму
не зато што су се вољели већ зато што
су сви мушкарци у селу већ били ожењени
а жене удате
па су остали само њих двоје
као једини неискориштени дијелови сеоске брачне слагалице
и тако су тог љета отишли у Зеницу да се вјенчају
и док се Марица спремала за тајно црквено вјенчање
отац је пушио лулу у близини
тад је угледао моју мајку
која је лијевом ногом запела за столицу у некој биртији и пала
пришао јој је да јој помогне
а мајка му је одговорила
нека хвала
ја све могу сама
осим наћи иоле пристојног мушкарца

ИНАТ

кад је било пожељно бити атеиста
носио сам крст око врата
и оцу пребацивао што не славимо славу и божић
сад кад је пожељно бити вјерник
смучи ми се кад помислим на славу и божић
ваљда је инат једини начин
на који се сиротиња брани од система

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *