„La Complainte du partisan“

„La Complainte du partisan“

Стиховима пјесме из наслова многи кантаутори нису одољели. Овој антифашистичкој елегији први се у свијету поклонио Леонард Коен, док су у бившој држави то учинили Арсен Дедић (препјев Никице Петрака) и Бранимир Штулић. Прије пар година, омаж њеној мисији дао је и Ненад Марић (Краљ Чачка). Ко то од поменутих је најбоље пренио дух „La Complainte du partisan“, одлучите сами упоређивањем музичких и текстуалних записа постављених испод.

La complainte du partisan

Les Allemands étaient chez moi
On m’a dit „Résigne-toi“
Mais je n’ai pas pu
Et j’ai repris mon arme

Personne ne m’a demandé
D’où je viens et où je vais
Vous qui le savez
Effacez mon passage
~ ~
J’ai changé cent fois de nom
J’ai perdu femme et enfants
Mais j’ai tant d’amis
Et j’ai la France entière

Hier encore, nous étions trois
Il ne reste plus que moi
Et je tourne en rond
Dans la prison des frontières
~ ~
Un vieil homme dans un grenier
Pour la nuit nous a cachés
L’ennemi l’a pris
Il est mort sans surprise

Le vent souffle sur les tombes
La liberté reviendra
On nous oubliera
Nous rentrerons dans l’ombre

PARTISAN
(L. Cohen)

When they poured across the border
I was cautioned to surrender
This I could not do;
I took my gun and vanished

I have changed my name so often
I’ve lost my wife and children
But I have many friends
And some of them are with me

An old woman gave us shelter
Kept us hidden in the garret
Then the soldiers came;
She died without a whisper

There were three of us this morning
I’m the only one this evening
But I must go on;
The frontiers are my prison

Oh, the wind, the wind is blowing
Through the graves the wind is blowing
Freedom soon will come;
Then we’ll come from the shadows

Les Allemands étaient chez moi
Ils me dirent, „Signe-toi,“
Mais je n’ai pas peur;
J’ai repris mon arme

J’ai changé cent fois de nom
J’ai perdu femme et enfants
Mais j’ai tant d’amis;
J’ai la France entière

Un vieil homme dans un grenier
Pour la nuit nous a caché
Les Allemands l’ont pris;
Il est mort sans surprise

Oh, the wind, the wind is blowing
Through the graves the wind is blowing
Freedom soon will come;
Then we’ll come from the shadows

ПАРТИЗАН
(Н. Петрак)

Кад и границу су прошли,
да се предам јер су дошли
нисам хтио ја,
већ узео сам пушку.

Моје име перу кише,
жене, дјеце немам више,
само другове
што увијек са мном иду.

Једна старица је била,
у свом дому нас је крила,
дошли су по њу.
Ни мртва није рекла.

Јутрос била три су друга.
Ја сам сам, а ноћ је дуга,
али идем ја.
До својих пут ћу наћи.

О ти вјетри што се руше,
преко гробља вјетар пуше,
слобода је ту.
Из мрака ће изаћи.

Les Allemands étaient chez moi,
ils me dirent, resigne-toi,
mais je n’ai pas pu;
j’ai repris mon arme.

J’ai changé cent fois de nom,
j’ai perdu femme et enfants
mais j’ai tant d’amis;
j’ai la France entière.

Un vieil homme dans un grenier
pour la nuit nous a cachés,
les Allemands l’ont pris;
Il est mort sans surprise.

О ти вјетри што се руше,
преко гробља вјетар пуше,
слобода је ту.
Из мрака ће изаћи.

ПАРТИЗАН
(Б. Штулић)

бијах ухваћен у замку
и позван да се предам
ал тај нисам ја
штуц у руке и црта

како гордо теку сузе
скривао сам многе људе
као и имена
а сад и она гину са мном

затим дјевојка у башти
и спас у њеној души
баш у прави час
умрла је без ријечи

тројица од нас тога јутра
а само један живи
ал тај нисам ја
гробница је јавна кућа

кроз чемпрес вјетар дува
и кроз гробља вјетар дува
драга слобода
да л’ ће знати да пјева

One thought on “„La Complainte du partisan“

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *