КОШАВА
Звук кошаве
ме успављује
док сањам
Достојевског
и његове јунаке
у отрцаним капутима
и мокрим ципелама.
Ветар продире
у сан
и они сви подижу крагне
гледајући ме очајно,
као да им нису довољне
њихове муке,
него им треба још
и кошава
да неуморно
око њих завија.
Сањај своје муке!
кажу ми кроз зубе.
Нека тебе твој ветар шиба!
Своју тугу
иза наших
офуцаних шињела кријеш.
Зато волиш
кад кошава пева,
јер мислиш не пева теби.
Не би теби тако топло било
да не гледаш како нама
хладноћа у кости улази.
Нека те ветар носи!
Кошава снажно удари у прозор
и отвори ми очи
крај отворене књиге
што својим читаоцима,
као својим јунацима,
безобзирно
продире у душу.
То је само ветар.
Настави да спаваш душо.
СВЕТОВИД
Кнез изда наредбу да се Световид привеже коњу за реп, и тако свуче до испод Боричева у поток; затим нареди дванаесторици људи да га туку батинама. Докле су га они тако тукли потоком, некрштени људи над њим плакаху. Тада, пошто су га тако довукли до Дњепра, баце га у њега. Кнез рече својим слугама: Ако се игде заустави, одгурните га од обале док не прође водопад, а тада га оставите.
988. година по рођењу Христа.
Био сам бог.
Више нисам сигуран шта сам.
Можда само дебло које плови реком.
Дебло са четири лица.
Једно гледа на леву обалу,
једно на десну,
једно у тмурно небо изнад нас,
а једно више не гледа.
Веровали су
да са своја четири лица
могу да видим читав свет.
Није се много разликовао од неба.
Тмуран је свет,
али ми је некад било добро у њему.
Хранили су ме раним житом,
топлим изнутрицама и опијали ме с крвљу.
Гозба богова.
Већ недељама ништа нисам јео.
Понекад се питам где сам.
Обала се не мења значајно,
а људи на обали су свуда исти.
Лове и плове.
Понекад прођу близу мене,
али ме онда уплашено одгурну
и одвеслају даље.
Питам се шта виде?
Препознају ли ме?
Знају ли да сам некад одлучивао
о летини и исходу рата?
Сећају ли се племенских краљева
који су клечали преда мном?
Знају ли речи молитве
које су ми жене шапутале
пред порођај?
Нисам их увек услишавао.
Био сам охол и прек.
Тако су ме више поштовали.
Сада поштују бога
који им показује љубав.
И њему ће ускоро
гурнути мач у руке.
Не мораш да будеш бог
да би то предвидео.
Довољно је да познајеш људе.
Предвидео сам будућност.
Она каже да ће ме
након олује
на обали пронаћи дечак.
Исте ноћи ће ме
са својим пријатељима
одвући у шуму
и сакрити у мртвом деблу.
Тамо ће ме људи
из оближњег села
обожавати још стотину година.
Затим ће ме спалити.
Надам се да грешим.
Допада ми се у води.
Желим да видим море.
Кажу кад видиш море
видео си све.