СВИЊЕ И ЉУДИ
Прозрачна магла бјелине
јутрос је прогутала собу из које су истрчале гуске
као тешко преживјели борци са својом подсвијести
Ваљали су се у имагинарном рингу
у некој борби без правила
противник и талози разбијених жеља
При покушају да надмудре
силне наборе на кожи добро ухрањених свиња
хватали би ваздух
имагинарне конопце
којим су нам у првим годинама дисања ваздуха
неки драги људи припремали ринг
У транспарентној борби
сваки следећи корак је предвиђен
ломи кости и након што судија свира крај
У углу расцијепаног тренутка мозак се прелијева
на руке последње године у низу
са чврстом одлуком
да нас и након пораза оставе као графит
неког сунчаног зида камене куће
да свједочимо како нас подсвијест жртвује
животињској фарми
Загрљени чекају бјеличасту маглу
свиње и људи наше подсвијести
у рингу који су саградили драги људи
првих година у којима смо дисали ваздух.
НЕГАЦИЈА
Биљежница из ових дана није никакав логор за силне ријечи
што се тако насумично коте
ни дани изолације нису маске и избјегавање приземљења
кашљање у лице ни кихање док гушим стријепњу
Нису ни дани које чекам оброк за послије
кад прође укус колача без шећера
мирис похованог патлиџана црног попут његовог тијела
док капије неба стоје широм отворене
Немам врч другог облика за кроћење жеља у ново тијело
још су заглављене у грлу пивске флаше
као скитнице у реду испред супер-маркета
Нису ни све ријеке Мирне није ни она коју немам
Нисам ни утиснута ни уљуљкана у обећање од вјештачког крзна
немам много више од оно мало заробљено између палца и кажипрста
Док неписано пулсира са хартије оксидира боја
Повлаче тијела хиљаде ријечи које немам у идеју којом су ме слова оградила.
ПОЛИГРАФ НА КАПИЈИ ЗА РАЈ
Подла истина увијек одигра своју најбољу улогу
кад проспе „безусловну доброту“ пред штитове.
Погину тако цијеле азбуке и абецеде,
у реченицама забодени знакови интерпункције.
Праг је све нижи, пролаз све ужи,
а гурају се добре намјере.
Све су гојазније, хранећи сујету силуете закопчане
до пуноће свога самопоуздања.
Та подла истина грли
стиском који сазвијежђа у мрежу стеже,
у безистану тргују њиховом близином и
не постоји простор и вријеме у којем нису спојене.