Цитати (IV)

Цитати (IV)

Јачање маније цитирања великих умова по друштвеним мрежама и отварање сајтова за просљеђивање туђих навода, навео је уредништво СРП-а да се прикључи овој кампањи и створи рубрику посвећену овој моди. Напомињемо да лакомисленији конзументи текстова са нашег сајта неће имати користи од ове рубрике јер цитати, које ћемо у турнусима по десет објављивати с времена на вријеме, не подлијежу просјечном укусу пратилаца друштвених мрежа. Они су само исјечак из стварно прочитаних дјела, те, као такви (али и због помањкања патетичностиу у њима), сигурно неће подићи рејтинг преносиоцу.

Научио сам много,
учен ћу лећи у земљу.
(Шандор Вереш: Преображења)

Њима је свако мишљење мрско.
Они фућкају на људе! Они хоће да буду стројеви, [шрафови, точкови], реторте, ремење – но још радије него стројеви били би муниција: бомбе, шрапнеле, гранате. Како би радо цркли на било каквом бојном пољу! Име на каквом ратном споменику сан је њиховог пубертета. (…)
Право је, што властити род посвећује – каже радио. – Што нама не чини добро, неправо је. Дакле све је дозвољено, уморство, грабеж, палеж, кривоклетство – да, не само да је дозвољено него уопште и нема никаквих злодјела, ако су почињена у интересу заједнице и властитог рода! Шта је то? Стајалиште злочинаца.
(Еден фон Хорват: Младеж без бога)

− Немојте, молим вас, кумим вас, бити плитки! Будите ограничени, али не јефтини.
(Звонимир Мајдак: Хрватска кухиња)

Умјетност нам може донијети утјеху као појединцима, али је немоћна против стварности.
(Стефан Цвајг: Јучерашњи свијет)

Ако Вам се Ваша свакодневница чини сиромашном, не оптужујте њу; оптужите себе, реците себи да нисте довољно пјесник да бисте призвали њена богатства; јер за оногa који ствара не постоји сиромаштво нити сиромашно, равнодушно мјесто.
(Рајнер Марија Рилке: Писма младом пјеснику)

Ја сам веома оптимистичан ни због чега.
(Франсис Бејкон)

Мрак и мржња: број сунчаник и облачних дана стоју у омјеру 1:7. Ко је људима украо свјетлост?
(Анђелко Вулетић: Чудотворна биљка доктора Енгела)

Наше неповјерење према љекарима оправдано је. У њиховим чекаоницама људи оболијевају. Док својим рукама, својим инструментима, својим разумом трагају за нашом болешћу, она нас спопада, нас који уопште нисмо били болесни. Љекареве наочари, његова бијела хаља, воњ што из њега бије, убилачка чистоћа његових посуда и пинцета изручују нас смрти. Још има један бог, који је над свим докторима, да одлучи о нашем здрављу; а како се он све досад показивао тако милостив, он нас такорећи сам потиче да се у њ уздамо.
(Јозеф Рот: Побуна)

Ријеч сутра измишљена је за неодлучне људе и за дјецу.
(Иван Тургењев)

Једини начин да се ослободите неког искушења јесте да му подлегнете.
(Оскар Вајлд)

Цитате прикупио СРП-ов подмладак (Анђела Томаш, Ена Димић, Сара Кљајић, Сандра Босанчић).

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *