Никола Искић: ТОБОМ ОВЕНЧАНИ (СВЕ)МИР

Никола Искић: ТОБОМ ОВЕНЧАНИ (СВЕ)МИР

(НЕ)ДОВРШЕНА ПЕСМА

Да ли са занавек залутао,
у кожи маленог дечака,
у непостојеће сутра,
или то само мој разум загонетно скрива
што око не види?
Да ли се нада поиграва са мном
или пак прсте своје на видело открива?
Коме сам се замеерио, коме сам се обећао?
Куда сам кренуо голих табана и празних руку?

РОЂЕЊЕ

Да те украдем од света?
Мало је.
Мораћу да умрем и да се изнова родим.
Мораћу да умрем и да се изнова родим.
Мораћу да умрем и да се изнова родим.

МАЈСТОР ПАТЕТИКЕ

Осакаћен
зацељујем
у инат
природи,
постајем човек
са срца два,
ако твоје случајно
пре мога стане,
да не будем сам
дане будеш сама.


САЈАМ ЛОШИХ СТИХОВА

Волео бих
Након свађе
Да водимо љубав
Да се лажемо
Како смо имали
Леп дан на послу
Да ме угризеш од беса
Јер сам запушио сливник
Да нам загори ручак
Док ти плетем кике
Да ти ушијем
Зубима мојим
Покидану дугмад

Обавјештење за читаоце из Босне и Херцеговине! Сва издања новосадског Битија (па и ово) можете пронаћи (или поручити преко сајта) у Антикварници Рамајана (Бања Лука).

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *