Овај глобус је постао елипса Диего
све више је игре а све мање играча
поготово оних који имају срце
да сами повуку лопту до гола
упркос свим одбранама
које су углавном немилосрдне према
највећима…
У општој фатаморгани
суштина игре је промијењена
и одмакнута од стварне игре
у којој два племена
на бојном пољу одлучују
које ће да настави врсту…
постали смо роботи са мозгом зомбија Диего
са двије лијеве ноге које не могу да пребаце живи зид
у ком се налазе свјесно жртвовани
у име виших циљева…
Нема више божанских руку Диего
јер сви смо под присмотром
под варом који свјетлуца у нашим главама
попут Теслиних муња
Диего
тешко да ће икад више сиротиња да побјеђује богате
јер лопта одавно није округла
док смо незаинтересовано гледали како виси Педро
сотона је дошао ante portas
Диего
у атмосфери игре појавиле су се озонске рупе
нема више Едсона Арантеса
и других великих мајстора
свака имало окретнија игра је постала мртви плес
намјера је да ускоро сви пјевамо:
Нека Бог чува краљицу
и њен фашистички режим
али без Пистолса који су барем уливали наду.
Овај глобус је постао елипса Диего
онај који је јахао камиле
указивао нам је да су појавиле грбе
и на то да лопта више никад неће бити округла
да смо сви сатјерани у казнени простор
али и њега је помела свјетска коњица
док смо ми остали играли некакву своју утакмицу
слијепи од прашине
коју су подигла копита
под свјетлом рефлектора
који стварају илузију
да је све онако како није…
Добра ти небеска ноћ Диего
нема више Чавеза
нема више Фидела
нема више посљедње линије одбране
свих наших Фокланда
све је то отишло са Божјом руком
која се више не понавља
примат су узели натуршчици из Емирових сновиђења
загрљени у самоће
и подржани од тајанствених дубоких мајстора великих ложа
према којима су два капларова Јозефа
мала маца
примат су узели они који нас посматрају као примате
који су скинули златокосог
и који ће се ускоро појавити као спасиоци
жигошући куглу којој више нема спаса.
До тог тренутка кад настаје свјетлости
и када се гасе рефлектори
који су у централном кругу
освјетљавали бинарни код
састављен од милијарди нула
и неколико јединица
до тог тренутка када падне читав оперативни систем
Адиос Диего
јер илузија је завршена
и као што рекох на почетку
све више је игре а све мање играча
у овом сазвијежђу
које се већ хлади
не само по рубовима
рта добре наде
него и у језгру
отргнутом од снова!