Марко Маринковић: ПЕСМЕ (избор)

МОРНАР И ПАС

У приморском крају
прочуо се глас
о ноћном морнару
што га прати пас

Док заједно плове
таласима језде
ноћу рибу лове
гледају у звезде

Док се мреже пуне
јер од тога живе
под окриљем луне
звездама се диве

Не плаше се буре
нит великих таласа
жељни авантуре
та два мала аласа

Ал све што је лепо
кажу кратко траје
јер кад дође јутро
и звезде не сјаје

Да су звезде стале
коначно су схватили
полако се чамцем
до обале вратили

ЉУБАВ

Само ће храбри
и они вични
борци за љубав
хероју слични
за срећом поћи
и после краха
тражити даље
без трунке страха

Само ће витез
што белца јаше
у љубав праву
верује скроз
наћи принцезу
која му маше
када од куће
крене на воз

РЕЦИ

Ако сутра не постоји
реци ми да знам
нисам неко ко се боји
ал’ не могу сам

Зграбио бих срећу
и рукама голим
ако сутра не постоји
ја те опет волим

Држим те за руку
на тлу чврсто стојим
ако сутра не постоји
и ја не постојим

Верујем у љубав
сматрајте ме лудим
ако сутра не постоји
нећу да се будим