ЛАКО ЈЕ БИТИ
Лако је бити јака.
Треба само подићи главу
и испресовати је ту –
између земље и неба,
и наставити и никада се не
покорити, чак ни када
останеш без свега.
Лако је бити јака.
Можда некад немаш
другог избора,
јер све око тебе пада
можда и када не мора,
можда, овдје и сада.
Лако је бити јака.
Не сјећам се да је
могло другачије,
зима, шал, вино и стакло,
оно које се под кожу зарије,
а да ништа у теби није такло.
ЧВОР
Има тај неки чвор у мојој глави
и ја, ето, не знам како да одмрсим.
Покушам да ишчупам то што порасте,
као коров да покупим, да обрстим,
али ето – буде ту и сјећања, мисли – коријења, буде ту закопаних лажи и пропалих хтјења.
Има тај неки тајни џеп у моме бићу,
свашта се смјести по преградама.
Покушам да пресложим све то у глави,
плус и минус и све по заградама
– али ето, буде ту неких снова и морà,
и уморних језера и полу-увелих гора.
Има тај неки чвор у мојој глави
– зато те молим дај ми не квари,
не умијем нешто ни сама са собом,
не могу с тобом, не могу са собом.