Не ходи тихо у ону нујну ноћ
– Старост хоће да сагори при смирају дана
– Бесни у гневу док светлост губи моћ.
Премда мудри знају да тама ће праведно доћ’,
Јер речи су слабе за блистав сјај,
они од искона Не ходе тихо у ону нујну ноћ.
Они добри, у очају вапијућ’ помоћ
За дела расута тамо где увала је зелена,
Бесне у гневу док светлост губи моћ.
Они дивљи гањају сунце и певају му зрачећ’ надмоћ.
На крају науче наук за сва времена,
Да не ходе тихо у ону нујну ноћ.
Они уморни, док им поглед гасне у поноћ,
Виде радост у оним очима слепих зена,
Па бесне у гневу док светлост губи моћ.
А ти, оче мој, у тим висинама где осећаш немоћ,
Молим ти се, благосиљај ме сузама горким од рана.
Не ходи тихо у ону нујну ноћ,
Већ бесни у гневу док светлост губи моћ!
Превод са енглеског: Милан Драшковић
Препјев преузет са: https://enheduana.wixsite.com/