Не знам како сам доспела овде
Ту на врх облакодера који својим кровом
Дотиче небески вреш.
Можда волим овај град, дивљи, бучан
И сив
И поплочан стаклом, бљештавилом и журбом
Ту, са собом доносим топлоту Европе
Али не оне хладне и непознате
Већ чар старе, добре Европе
Шта је свет?
Ко смо ми?
Где путујемо?
Ноћас сам спавала на клупи у парку
И нисам клошар само зато што носим рукавице без
прстију
Ја сам само клошар у души.
Пјесма преузета из другог броја часописа Шта хоћеш.