Свакакви кошуљаши су
дошли.
Као стаклену куглу
освојили су
даљину
и твоје снове
и твој језик.
И колико живота
осакатили.
У јунаштву?
У делу?
Умрли су
у стварању,
битисању,
у нерођењу.
И колико нових сталежа
на твоје
место
настанило.
И колико њих су
безимени постали.
Смрт је
тек чаробна пустоловина постала,
дружина беспосличара
је вечна.
Глас вергле.
Безимене, у необележена гробља
несахрањене,
вас
један по један
ословљавам.
14. фебруар 1999. – 1. фебруар 2000.
Препјевао са мађарског:
Илеш Фехер