Не, никад не пронађох
Место за које бих могао рећи,
То је мој крај,
Ту ћу да останем;
Нити сретох неког посебног,
Који би одмах присвојио
Све што мени припада
Укључујући ту и име моје;
Пронаћи тако нешто изгледа као доказ
Да не желиш бирати место где ћеш
Градити, или волети;
Од других захтеваш да те неопозиво
Прихвате,
Тако да ти не би био крив
Ако се испостави да је неки град досадан,
А девојка приглупа.
Опет, ако их мимоиђеш, ти си
Обавезан, ни мање ни више, да се понашаш
Као да си се с тим свим помирио,
Док си, у ствари, потпуно дотучен;
И да је паметније не размишљати
Како још има наде у откровењу
Твоје личности, места,
Неутемељених до данашњега дана.
Препевао са енглеског:
Зоран Јунгић
Објаву омогућило Удружење књижевника Републике Српске.