ЈЕСЕН
Не могу ја њима рећи колико волим јесен
Слеп је то народ
Груб
Не уме са бојама
А јесен без боја
Може ли неко замислити јесен без боја
И дланове пуне лишћа
И оно чекање кише
Целу јесен без жуте
Без шарених кишобрана
Што расту из ребара случајних пролазника
На улицама којима си пролазила
И оним до њих
На којима те још увек чекам
На којима те још љуби
Моја душа
Не могу ја њима рећи колико волим јесен
И онај мали свемир испод капута
Када се скупиш уз мене
А прсти нам се уједају
Од среће
А загрљај постане мера свега
Не могу ја њима рећи колико волим јесен
И да сваки лист је
Само љубав
Само љубав твоја
НОВЕМБАР ЈЕ СА ДРУГЕ ПЛАНЕТЕ
Чујеш ли
Новембар је са друге планете
Смеје се на грчком
Одлепи ми се са ђонова
Завуче под тесну кожу
Расади боје у моје уши
Под моја ребра
До стопала
До смрти
И теши ме
И шапуће ми лудости
Само да те преболим
Чујеш ли у капима кише новембар
Свака би кап да буде шегрт твојих жеља
Да ти злоупотреби мисли
Отрује машту
Да вековима ходаш изгубљена ходницима свога тела
Да те зашије за себе
Да осетиш густоћу његових немира
Док ти краде непрежаљени загрљај
Можда мој
Чујеш ли новембар
Ћути о теби
Док крв му лаје под ноктима
Твоје име