ЦЕЛА ЛЕПА (избор)

ЦЕЛА ЛЕПА (избор)

Страница „Цела Лепа“ окрупља групу аутора поезије, прозе и књижевне критике који желе да кроз пародију и сатиру укажу на неке од проблема савремене домаће књижевне продукције. Текстове пишемо са жељом да буду забавни јер верујемо у субверзивну и катарзичну моћ хумора. Желимо да натерамо ауторе да се суоче са својим крпеним двојницима, да их натерамо да се замисле над собом, и да ширу књижевну јавност приморамо да примети своје мане, своју учмалост и трулу буразерштину. Настављамо трагом дела Станислава Винавера кога нико није квалитетно допунио већ деценијама. Одлучили смо да останемо анонимни јер се у нашој књижевној средини негативна критика доживљава као атак на личност аутора а не као допринос квалитету текста. Наш основни непријатељ је Его, наша богиња је Форма – јер песма мора бити Цела Лепа.

Хладњенка Лекићевић

ВЕШТИНА ПРЕТУРАЊА ШАНКА (ВОДИЧ КРОЗ БОЖУРЕ)

биле су потребне године
да претурим шанк
једно вињаче овде дечко
свирајте ноћас само за њега
тукла сам по чашама
ко Беким Фехмиу
ево све се
слива низ руке.
Попила јесам, али
колико пута треба да ти кажем
немој
немој ићи
бебо.

Оста Осовац

КАД КУПУЈЕМО СТАН

Кад купујемо стан,
како да знамо колико он вреди?
На агенцији мора да се уштеди.

По голим собама које је последњи станар морао да среди,
кад купујемо стан, шта заправо у њему вреди?

Оне масне флеке око шпорета, од уља,
дим студентских журки из собе што куља.

И стаклено око прозора на паркинг што блене,
запамти кад кола краду
тад скиче сирене.

И подигли паркет на који се ухватила плесан,
ти видиш само под а ја пишем песан.

Кад купујемо стан ми купујемо и зграду,
и идемо у агенцију,
ко да идемо на барикаду.

Кад купујемо стан,
како да знамо колико он вреди?
Понајвише колико успе на агенцији да се уштеди

Живко (Сима) Пандуровић

Милева Мраковић

ЈЕБО ВАС CV ДА ВАС НЕ ЈЕБАО

Ја се зовем Милева Мраковић
рођена сам негде некад штагод
сећам се кад су ме ставили у креветац
да сам се сећала пренаталног периода
родитељи се нешто врте око мене
а мени пред очима микрокозме луче.
Волим тобогане и у глави вртешке
волим попит волим загаламит
једном сам покисла по глави штагод
а тај момак је био ни Ијан ни Куртис
више Милић
Милић Вукашиновић.
Волела сам и сеоску романтику
није да нисам
и вајат и чезе и багрење
и сокак и скелеџијо скелеџијо
и шљивике и ливаде
и пастрмке сребрне
него какве.
И трчала сам и падала и трчала и кувала
и плакала па смејала па трчала и падала
и ево жива сам
и све велике речи
у душу у срце
у пичку материну
раширених руку.
Ја се зовем Милева Мраковић
и одрасла сам негде
па сам била тамо
па сам се опет вратила овамо
и тако то и тако то
до самог краја
и само велике речи
штагод.

Владимир Кременковић

ФОТОГРАФИЈЕ МОГА ОЦА СА БУГАРСКЕ ГРАНИЦЕ
(из збирке „Бабушница-Лајковац“)

Видим да је зазимило
кад си стигао у Бабушницу.
Да ли си под дејством вињака
привидео вилу Равиојлу
која ти је рекла
боље паркирај до јутра
немој да се сурдукнеш.

Под неком си шатром,
око тебе оркестар и уморне жене
на челу ти прилепљено
сто немачких марака
по столњаку свињске кости
и купус салата.

Носиш шверцерски капут
и бокс Дрине под шубаром
иза тебе Нишава,
узалуд се претвараш
да од Сремца више волиш Карвера.

С ким си те ноћи био у Босилеграду?
Бунда ти покисла
скорело се блато на шпиц ципелама
нећу те питати
шта раде прасе и веш машина
на задњем седишту трабанта.

Тридесет и једну си имао
да ли си као и ја желео
стојадином до Килиманџара
али си због инфлације
остао без горива
па те Радашин
шлепао натраг из Петловца.

Матор си сада ћале
не смета ти више
ни индустријска ракија,
откако се заратило
ниси макнуо из Лајковца.
Ја сам свој човек
издао сам збирку песама
али ето тек понекад
волео бих да ти испричам
колико сам ноћи провео
гледајући изнова
Љубавни живот Будимира Трајковића.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *