TIERRA DE NADIE
Питате се одакле ја овдје? Ово је моје парче земље. Није записано у вашим књигама, али је моје, зацртало ме себи и прије него што смо се уопште срели. Tierra de Nadie пише на великој дрвеној табли на улазу, посутој пијеском, избушеној мецима и животом. Ја сам тај Nadie. Драго ми је што смо се упознали. Свако мјесто неко може назвати својим, освојити га војском и силом зарад сопствених интереса, али оно ће напослијетку препознати њега као пријатеља и повиновати се његовој вољи искључиво ако га култивише духом, љубављу и праведношћу. Не клањам се олтару носталгије и прошлости, не недостају ми прошле куће ни маске. Овдје томе нема мјеста. Да би се уопште могло приступити, потребно је направити велику жртву, положити сопствену таштину. Тек тада је могуће видјети голим оком све оно што се овдје налази, доживјети сваки дјелић духом. Заслијепљен илузијом о сопственој надмоћи и самодовољности, човјек није у стању да уопште примјети овај простор, не налази у њему никакву материјалну корист, не може да му утоли тјелесну страст и глад, те он пролази поред њега незаинтересовано, као поред човјека кога не може да искористи. Поглед на свијет мијења тај свијет, а поглед се мијења зрелошћу. Пут ка сазријевању има миријаду могућности избора, нужно нити један није погрешан, а да ли ће се досегнути циљ зависи искључиво од одлуке да се досегне. Желите знати тачно моју локацију, и шта ме то учинило срећним? Потреба. Човјек је сам себи невидљив у својој суштини до тренутка хируршког одстрањивања лажних самонаметнутих креација. Када се тај злоћудни тумор одстрани, приказује се простор перцепције такав какав заиста је, очи се постепено отварају и постају осјетљиве на свјетлост, те мноштво онога пријашње непримјетног и непримјећеног постаје видљиво. Човјек постаје нико у сопственим пријашњим очима гордости, исто како и тај пријашњи свијет сада постаје празан и тако далек. Дух опет препознаје природу као јединствен дио бића, неизоставан сегмент постојања, у њој види себе у оном чистом облику ка којем би требало да тежи, и она га, како креће ка њој, корак по корак, почиње препознавати као брата. Тада ћеш лако пронаћи Tierra de Nadie, и ту те чекам.
Из књиге Плес у тами.