СЕЉАЧКА
Нисам ја за рата.
Сиротиња сам.
Наши празни стомаци
Први су у реду
Пред казаном,
У реду за оловни оброк,
А слабо олово варим.
Нисам за рата.
Ноге ми натичу од круте обуће.
Навикао сам на шупље опанке,
Пуне празнине,
Рупа на рупи,
Још и мене да пробуше,
Да извири из мене, да простиш, цријево
Срамота би ме народа било
Ко без гаћа
Боже ме прости!
Нисам ја за рата.
Нисам од помоћи.
Нагињем мало у страну.
Промашићу.
Курје очи ме жуљају.
Шта ако се нагрдим, па јаукнем
кад треба из потиха?
Пјесмице нисам говорио
на приредбама
Грло ме изда.
Шта ако заћутим
Кад ваља букати јуриш?
Нисам ја за рата.
Тек ми се одметнуло жито,
Крава ми пред тељењем,
Жена пред породом,
Нисам још наднице наплатио.
Дрва за зиму немам.
Чекам надницу
Да покрпим тестеру
Да посијечем дрво
И за фуруну и за бешику,
За амбар, тарабу, за рало.
Неће ли бар из краве
И из жене по мушко
Да знам
Да ће имати ко
И с ким
И чиме
Орати
Ако се не вратим из рата
за који нисам.