Драгана Крагуљ: НОВЕМБАР
Од твојих су прстију
увојци које чувам
у ковертама пјесама
од твога даха
мирис
у превојима тијела
јабука мог рамена
без твоје шаке
вене на првом мразу
Наташа Лујић: ПУЦАЊ ЗА СЛОБОДУ
На Балкану има један
Град
У том граду има једна
Улица
У тој улици има једна
Кафана
У тој кафани има један
Сто
Поред тог стола је један
Прозор
Тај прозор гледа на
Улицу
На тој улици је један
Студент
Тужан али храбар
Држи пиштољ
На улици је и један
Надвојвода
Задовољан и поносан
Али не задуго
Пиштољ опали и сруши
Надвојводу
Жандари срушише
Студента
Студент сруши
Стари свијет
Драгица Ивановић: ПИШИ, МАКАР ПИШИ О ГРОБНОЈ ТИШИНИ
Кад блато надође и обале поплави у јесен
На мостовима бијеле мараме вјетар носи
Огољена кост сузом се заклиње
Кораку је суђена даљина без пакости
Славуј је умро пјевајући занесен
Поља су црна и ливаде нико нема да коси
Молитве за покој душе тихо брује
Свијећа на родитељској плаче гробници
Свједоци суше камени војници постиђено стоје
Срећа се овде не налази и не кује
Зенице пију небо да не посиве кад оду
Далеко је сутра било гдје без душе, брате мој
Нема те кише да опере каљуже и прљаве руке
Барка је давно отпловила са Нојем на југ
Било ко да дође после нас питаће, њихов или твој
Ко је убио змаја и спалио књиге о слободи
Прије пламена у ком све изгори револуција почиње у срцу