ДА ИПАК ЖИВИМ У БОГАТО-МАЛИМ ГРАДОВИМА?
У Монпељеу, на југу Француске
Остављам келнеру један евро
За кафу која кошта 1,60…
Он и не трепне, а камоли да ме јури
Да за мном трчи да забада нож
У леђа, да отима последњих 50 центи
Он само елегантно прошапуће au revoir,
Па добро, видећемо се опет, у неком следећем животу
Где ћу ја бити принцеза, а он неки махараџа
И нећемо уопште морати да се раскусуравамо…
Ал’ ипак, у праву је Жижек кад каже да
Не треба правити култ од сопствене беде, тај мот левичарског дендија,
Тако праведног а тако гладног
Још је Жданов исмејао у свом тексту…
И најпосле досадно је, тако досадно седети у кафеу у коме песма
Не одјекује гласно, и где је пуки
Тон милозвука довољан да подмири неку
Kафу…
РАНО ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ
Први пут када се онај заштитни спреј за боју нашао у мојој кући
прелакирала сам њиме све очеве слике
јер ни он , као ни остали обожавани уметници
који висе на зидовима наше куће, никада се није занимао
за загробни живот.
Остављали су све њихове радове отворене
незаштићене и сирове, налик њима самима;
а ја сам,пак, увек желела да их заштитим-
па сам се затекла тако, на Фројдовом каучу.
Ја ја ја
мој отац, отац отац је умро
а и сви они нестали љубавници…
Видим вашу бескрајну материнску потребу и нежност-
аналитичар рече-
мора да сте претрпели велики лични губитак,
у раном детињству и младости…
IV. ПОНЕКАД ВИДИМ
Овај предео у сну…
Мајка је млада и лепа
и увек одсутна у неком посебном врту
Са мојим оцем,
Управо су
Водили љубав
а ја, одмах затим јуришам ка њима:
Мама, тата,
Удаћу се за рођака Андреју!!
Старија тетка улази у собу
Са пладњем грожђа и маслина
А млађа ме узима за руку и води
На риву, да видим кућу капетана Марка
Пола угнеждену у чистом тиркизу
Њене моћне зидове и пиратски залив,
Пре но што је морепловац открио Кину, пре но што
је Кина постала тржиште за увоз/извоз
Пластике и силикона…
Нико нам не може доћи у летњиковац
Пре 18 или 19 часова…
пред вече а и током вечери:
палме, маслињаци и бадеми
Понављају се у сигурном низу
Сигурним редоследом ношени конзервативним ветрима
агресивним религијама
и разноразним климама
ПА ШТА?
Пријатељски рече он,
чак и да је све то
Било шала мала,
Ако је теби
Толико пријала
Врло важно што је била
Опсена,
Опсцена
шала –
Дакле сенка
Ружна и устајала…
Јер, песник
Рече: субјективне,
Ствари имају само
Ону боју
Онај облик који
Им подари наша душа –
И шта сад,
шта са њом сада?
Вашљива уша,
Наша душа…
БЕШЕ ЈЕДНОМ ЈЕДАН ДЕЧКО
Име му је било Срећко
Блудео је цели дан
Кварио ми ноћу сан
шетао се по пагоди
Њушио ми по комоди
Играо на карте
Веровао у баба Марте
Ширио се попут пене
Стварао ми очне мрене
Певао ми песме старе
На сав глас и без гитаре
Вратио се својој кући
Тешио ме неће пући
Беше једном један дечко
Име му је било Срећко