– Код њега није било ни по бабу ни по стричевима. Све их је побио.
– Полицајци су са великом муком задржавали одушевљене грађане да се не бацају под предсједников ауто.
– Посљедње ријечи Великог Режисера: „Сачувајте ми кадрове!“
– Кад год се нашем предсједнику укажу прилике, шеф обезбјеђења одмах удвостручи стражу.
– Какви су нам међусобни односи? Никакви. Сви живимо у једној просторији.
– Уградили су се у систем. Отуда толики трулеж.
– Провјерен кадар: не умије да мисли.
– Идеолошка кампања је дала ванредно лијепе плодове. Висили су на канделабрима.
– Сан сваке пречице је да постане Булевар револуције!
– Револуцијо, гдје бисте жељели вечерас?
– Опозиција напредује. Виц по виц.
– Доушник је човјек од ријечи до ријечи.
– На фронт! На фронт! На фронт! Утом дође конобар и објави фајронт.
– Борићемо се до посљедњег човјека. Гинемо од жеље да видимо ко ће то бити.
– Остварио сам жељу својих предака. Остао сам жив и здрав.
– Данас сам убио свог комшију. Што се мене тиче рат може да се заврши.
– Са доласком страних посматрача, број ратних злочина се повећао. Ми смо одувијек вољели да се доказујемо пред странцима.
– Синоћ сам у позоришту уживао у авангардној представи. Јутрос сам отишао на изборе и гласао за странку реда и поретка. Ето какав сам ја човјек.
– Карактеристика нашег лавиринта: његови господари не само да не знају гдје је излаз него убијају сваког ко покуша да га пронађе.
– За шта се боримо? Видјећемо кад се дим разиђе.
– Да ли постоји женско писмо? Не знам, још га нисам добио.
Из збирке Живјеће, авај, народ.