У августовско лето ’47. последњи пут сам видео Естебана Кондиљера. Седели смо у хладу рова кад је извадио из ранца…

Јутра и дани су се понављали у свом ланчаном кругу. Сваки нови дан ни по чему се није разликовао од…

Изашао је на перон гдје се чекало укрцавање у воз. Све је било спремно, само се чекала Марина. Сат је…

У сами освит двадесетог вијека, затвореним кочијама, у које су била упрегнута два вранца, по лошим и несигурним посавским друмовима,…

Налазим се у озлоглашеном затвору, не знам ко је озлоглашенији: ја као серијски убица или затвор из којега је мало…

Ходао је улицом спуштене главе, а ипак је могао да осети сваки поглед који су му упутили пролазници. Знао је…

Рагиб Лимар је волио чашицу и жене више него ишта на свијету. Да су му рекли да има у јами…

ВРИЈЕМЕ ЗАБОРАВЉА И НИКОГА НЕ ЧЕКА Убрзо након опроштаја са Марином, нашао се у стану. Улице су биле гласне подносећи…

Коњи њиште око њега, поскакују, копитима рију по земљи. Кроз прашину, тамо, у подножју планине назире се улаз у Светилиште.…

„Заиста ћеш ме водити на Ластово? Не зезаш се?“ Аркадије је упитао још једном не могавши да вјерује да се…