Баладе о смутним временима

Горан Гаврић (1985),
избор из необјављене збирке Распеће праведника

ВЕЛИКАНИ ОДЛАЗЕ

Пут путују и наши великани,
стигло је доба кукавно и тамно,
од пропасти ко ће да нас брани,
медиокритет царује бесрамно.

Након меда горка ме чаша жучи
завија у прелест и потире сне.
Омладино (хеј!) ко ће да те учи
како се пјева и за слободу мре?

У паклу смо што опјеваше Данте,
генијалност смо згурали под тепих,
кад испратимо лажне циркусанте

зваћемо се колонија слијепих;
а наши иду, селе се из мрака,
шта ли ће свијет без правих јунака?!

ГРАДИТЕЉИ
17.06.2016. Малта

Изградите дворце моћни градитељи,
Све док поглед сеже са ових балкона;
Трулих нам живота – врли спаситељи,
Дижите крлетке од живог бетона.

Градите темељно још година двјеста,
Покорите траву, свако младо дрвце,
Спремите уларе, нова радна мјеста
За небески народ и афричке црнце.

Опрости жено што изгледам к’о старац,
Наша је судба тврдом муком глодана,
И сад, у бетону, познајем свој правац,
Пут којим ходим, нисам душа продана!

Упрежу ме добро да теглим и ридам,
Завејан прашином пустињском што гуши,
Ипак своју зграду стиховима зидам
Коју нова ера не може да сруши!

СВИТАЊА
13.07.2016. Малта

Први пут, малена, видјела је море,
тек понеку тајну коју скрива земља,
слушала џиновске бродове док зборе
у дубоком, плавом, оку Средоземља.

Галебови, шкољке, јежеви и палме
немушто пјевуше у слатким јој снима,
навраћају често – па се питам да л’ ме
сусретне понекад заједно са њима.

Плавет ову љуби и усна јој бриди,
старе слике блиједе, све мање их види,
срећна гази воду а море се пјени,

не зна какве плиме грме сад у мени;
водоскоци прште преко живих рана,
со из косе њене и сузе Балкана.

НОћНЕ УТВАРЕ
3.5.2016. Малта

Понекад ноћу
поустају мртви,
вампири прошлости
зубима зашкрипе.
Из мрака довикују
прљави гријеси:
“Властите поново
гази принципе!”

често ноћу
набујају ријеке
пијанстава мојих
и зову да опет
слободно пливам,
пијем до смрти;
биртије и паркови,
цио колоплет.

Понекад ноћу
завијају жене!
Смјерне и грозне,
пепељуге, блуднице;
каменолом читав
наједном се покрене,
растуре срце,
доведу до луднице.

Ноћима често
проходају мртви.
Вампири прошлости
грле ме и тјеше:
“Мораћеш једрити
немирним морем,
да би породио
звијезду што плеше.”

Тргнем се тада
на другу страну
кревета – гдје моја
љепушка спије,
блаженим сном,
без стрепње и бола,
јер огњеве такве
спознала није.

Њежно је љубим
и везујем пашчад.
Прогутам кнедлу
горчину да свари;
док утваре нестају
у парампарчад
схватам колико сам
срећан у ствари.

ВАМПИРИЦА

У стаклу потамнила,
сике надувала,
гузу учврстила,
леђа тетовирала,
целулит ријешила,
флекице скинула,
лице утегнула,
обрвице чупнула,
оке постаклила,
језик наоштрила,
усне напућила,
зубиће избјелила,
уши избушила,
носић уравнала,
пупак позлатила,
канџе лакирала,
косу надоградила,
рибу подшишала,
ноне намастила,
шминку утрљала,
грудобран ставила,
пилуле сркнула,
кез набацила,
куртончиће купила,
тангице навукла,
штиклице назула,
ноћ поцијепала,
мачоре намамила,
лову нањушила,
о шанк се налактила
и назубљених кљова
још једну отворила
сезону курцолова!