Умро Раша Попов

Умро Раша Попов

Књижевник, публициста, глумац и дугогодишњи телевизијски новинар Раша Попов преминуо је у Београду у 84. години, потврђено је РТС-у. Комеморација поводом смрти Радивоја Раше Попова одржаће се у петак 21. априла у 13 часова у холу Радио-телевизије Србије, а сахрана је 22. априла у 13 часова у Алеји заслужних грађана у Београду.
Радивој Раша Попов рођен је у Мокрину 26. јуна 1933. године. Аутор је више десетина књига за децу и одрасле. Написао је више од 500 телевизијских емисија, од којих преко 200 за децу.
Себе је сматрао бајкописцем. Бајке је најпре смишљао и причао својој деци, а када су она поодрасла, почео је да их записује за сву децу. Једна од његових најважнијих порука најмлађима је да се науче дијалогу. Да би постали људи, сматрао је, најважније је да савладају уметност комуникације.
“Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином”, говорио је Раша Попов.
Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.
Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа Младост од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1995. године.
Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977. Главни уредник издавачке куће “Матица српска” био је од 1983. до 1985. године.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, а неке од најпознатијих су “Радост сазнања”, “Фазони и форе” – где је играо чувеног Рашу Проналазача, “Варошарије”, “У сну сан”, “Шешир без дна”.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију “Видови фашизма”, Бранкове награде у Сремским Карловцима, награде Змајевих дечјих игара, као и награде “Доситеј Обрадовић” за 2015. годину.
Био је колумниста Политике, где је углавном писао о друштвеним темама.
Неке од најзначајнијих књига Раше Попова су: “Два ока” (1963), “Гвоздени магарац” (1976), “Жабац који не зна да ћути” (1987), “Трулеж зглаве” (1991), “Шешир без дна” (2001), “Лажљива уста истине” (2002), “Возом посред улице” (2003), “Био сам срећни коњ” (2003), “Бајке за XXI век” (2007), “Чаробњаков СМС” (2007), “Мали зелени” (2009), “Мокрински патуљци” (2013), “Усамљена принцеза” (2014).

Преузето са www.rts.rs

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *