Мислио сам што ће ми рећи/ мој црни чупави мачак/ кад се сутра вратим кући/ и што ће ми рећи моја строга жена/ са цигаретом и великом шалицом кафе/ али, ко га је*е, сад нека ме смрт покоси/ јер све што ми је било суђено/ и што никад више нећу наћи/ остало је лебдјети у оним магичним крошњама/ у оном лијепом граду на сјеверу Босне.
Ово су само неки од стихова које је на опште одушевљење присутних на сцени “Петар Кочић” Народног позоришта Републике Српске у суботу увече читао Марко Штромајер, пјесник из Дарувара. Штrомајер је, наиме, био један од учесника промоције другог броја часописа “Срп”, у којем су заступљене његове нове пјесме, али и старије из књиге “Опет на крају, опет на почетку”, коју је објавио 2011. године управо у Бањалуци, у издању “Демофеста”. Књига је штампана као дио награде, јер је Штромајеров бенд “Преждерани” поменуте године на највећем такмичењу демо бендова у региону освојио треће мјесто. Овај пјесник од тада је редован гост града на Врбасу, а какве су његове успомене из Бањалуке, колико данас пише и шта мисли о књижевности, Штrомајер је по завршетку промоције “Српа”, причао за “Независне”.
НН: Какав је осјећај након шест година поново читати своју поезију у Бањалуци?
ШТРОМАЈЕР: Јако добар, нисам баш био спреман на то и лијепо је сјетити се оних ствари од прије шест година када сам објавио и промовисао књигу овдје, и лијепо је сад упознати неке нове људе и бавит се опет тим, листати књигу и тако наћи неке добре ствари.
НН: Иначе, често долазите у Бањалуку?
ШТРОМАЈЕР: Долазио сам задњих седам година редовито.
НН: Ту су и нове пјесме инспирисане овим градом…
ШТРОМАЈЕР: Је, ово “на сјеверу Босне” је заправо у Бањалуци. Имао сам ту нека искуства кад ме неко назове телефоном из мог града, па ја кажем: “Чуј, буди кратак, у Босни сам, па причамо сутра кад се вратим.” Онда заклопим па овај до мене каже: “Еј ало, ниси у Босни у Републици си.” Но, у пјесми сам написао “на сјеверу Босне” зато што фино звучи. Не петљам се ни у географију, ни у топографију. Звучало ми је лијепо. И оне крошње, то ти је насупрот “Боске”, гдје су оне жељезне клупе.
НН: Публика је веома добро реаговала на пјесме вечерас, да ли ће убрзо изаћи друга збирка поезије?
ШТРОМАЈЕР: Вјероватно једног дана хоће. Радим константно, али врло мало. Чак пишем и по наруџби за разне веслачке и тркачке клубове, за рок бендове, а ту је и филмска музика, међутим то нису наруџбе за лову, него чисто пријатељски. Значи, није да не пишем, али тренутно немам довољну критичну масу, да од триста пјесама одвојим, рецимо, седамдесет за збирку којима бих био задовољом.
НН: Каква је тренутна ситуација са Вашим бендом?
ШТРОМАЈЕР: Бенд тренутно није актуелан. “Преждерани” се отприлике сваке двије године растуре па онда тражим нове чланове и све испочетка.
НН: Нисте ни активни учесник књижевне сцене у Хрватској?
ШТРОМАЈЕР: У доба док сам био студош у Загребу, био ти је онај ФАК – Фестивал алтернативне књижевности. Боривоје Радаковић, Перић, Анте Томић, Јерговић је с њима радио, па сам ишао у “Мочвару” на те књижевне вечери, али нисам ти ја никада пратио ни поезију ни књижевност да бих се тиме студиозно бавио, него сам писао зато што ми је то пало на памет, и тако сам сакупио једну биљежницу, па другу, па трећу… Хоћу ти рећи, не сврставам се нигдје, пишем јер ми добро звучи. Волим гуштати, уживати у музици, храни, књигама и онда сам тако уживао када сам написао нека два реда и рекао сам то је то, баш ми је фино, хоћу тако да гуштам.
НН: Ипак сте објављивали у више часописа…
ШТРОМАЈЕР: Па да, видим случајно неки часопис, имају неки натјечај, гурнем им мејл, па шта буде буде. Так је био 2005. “Зарез”, послао сам им мејл, на који нисам никад ни добио одговор, али како сам тај часопис редовито куповао, једног дана сам видио своје пјесме и то ми је, ето, било прво важније објављивање.
НН: Како је дошло до сарадње са часописом “Срп”?
ШТРОМАЈЕР: Са часописом “Срп” дошло је до сарадње тако што је уредник, професор Милан Милошевић био на “Демофесту” 2010. године, гдје сам ја наступао са својом групом. То се њему допало и, ево, годинама касније, контактирао ме је и тражио да пошаљем неке пјесме. Онда сам послао неколико старих и неколико нових сам написао ексклузивно за његов часопис.
НН: Какви су утисци о “Српу”?
ШТРОМАЈЕР: Не могу са сигурношћу да кажем, јер слаб сам са ћирилицом, могу рећи никакав, тако да ми је било тешко читати.
НН: Дакле, у Хрватској и генерација која је прије рата ишла у школу не познаје ћирилицу?
ШТРОМАЈЕР: Ћирилицу сам учио, али прије тридесет година. Послије је нисам користио, јер с њом нисам долазио у додир у Хрватској и онда сам закржљао, тако да, нажалост, моје читање ћирилице сада није читање већ словкање.
Промоција “Збирке грешака”
Заједно са промоцијом часописа “Срп” у Бањалуци је уприличена и промоција поетског првенца Милана Вулића, књиге “Збирка грешака”, која је управо објављена у издању бањалучке “Бесједе”.
“У даљем периоду планирам промовисање збирке и штампу допуњеног издања, а све то као увертиру за кратки роман на коме већ годинама радим и који би требало да угледа свјетлост дана почетком идућег љета”, казао је Вулић за “Независне”.
Милан Ракуљ
Пренијето са www.nezavisne.com