Ниједна екранизација овог романа – епопеје није успјела пренијети ваљано дух времена, што је чест проблем ,,седме”, умјетности. Зато се надамо да ће се читаоци овог чланка ипак одлучити за читање ,,оригинала” и да их у тој намјери неће обесхрабрити силни томови Диминог ремек-дјела.
Дантес, сиромашни младић с којим се судбина поиграла на незамислив начин, као личност је савршен спој карактера, интелекта и физичке способности. Због издаје најбољих пријатеља, колега и њиховим поигравањем са законом, бива заточен у чувену Ифску тврђаву, најсвирепији затвор свог времена. Копајући зидове тврђаве и тражећи спас упознаје старог опата, који је године провео у њој, такође недужан. Он Дантеса подучава свим тајнама живота, учи га стране језике и свима, дотад познатим, умним вјештинама. Након опатове смрти, Дантес не пропушта прилику да умјесто њега буде бачен у море поред затвора и сахрањен у том непрегледном плаветнилу. Успијева препливати километре немирних таласа, те измучен доћи до обале и најзад до острва Монте Кристо на којем се крило велико богатство непрежаљеног му пријатеља из затвора. Након одређеног времена у животу Дантесових ,,пријатеља”, вјеренице и свих које је познавао појављује се велики гроф од Монте Криста, који је изгледао као божанство за људе тог доба. Но, можда је он то заиста и био…
Да ли ће се осветити или ће се као јединим битним у животу показати нешто сасвим друго, остаје вам да се сами увјерите. ,,…Они који су рођени у пурпурној колијевци и који никад нису били жељни ничега не знају шта је срећа у животу; исти не знају колико је драгоцјено ведро небо јер никад нису повјерили свој живот на милост слабом чуну на побјешњелом мору…”
Јована Матијаш