Поезија Марка Штромајера

Поезија Марка Штромајера

ONE NIGHT STAND

…а јутро послије
ја сам желио још једном
али она је непрекидно причала и причала
као неки стари радио,
о оном што је било јучер
и оном што ће бити сутра
и нешто о хороскопским знаковима,
нешто мени потпуно неразумљиво
и неважно,
јер ја сам желио још једном,
само још једном
онако безосјећајно,
из неког свог ината,
тек толико
прије него устанемо
и ја се неопраних зуби
обучем
и заувијек одем,
јер сам знао
да ће
растанак бити усран
баш као што је
и испочетка
све
било усрано.

ШТА СА ЖИВОТОМ

хоћеш ли бити бољи човјек
кад својом силом отвориш
сва врата испред себе

јер није живот пикова карта
да из рукава извучеш ас
никад више нећеш моћи
бити ко некад; дио нас

хоћеш ли бити сретнији човјек
кад својим златом купиш
све што већ имаш

па није живот првоаприлска шала
да један виц исправи све
испред тебе све се руши
јер реко си „да“ кад је требало „не“

НИКАД ВИШЕ (ЈУЛИЈАНИ)

препознао сам ју по малом ожиљку на трбуху
и осмијеху дјетета,
и руке су јој биле чврсте и хладне
и мирис цигарета из њезине косе
опет ме одвео
негдје далеко
у једно хладно јутро
у соби, у кући
негдје на сјеверу Босне

стопирали смо по киши, гладни
једући неколико грожђица које су се просипале по мојем џепу
било је пола пет ујутро
и пуштао сам нека се све само деси
нека нас кораци носе,
рећи ћу да се слабо сјећам
тих људи око мене
тог времена
и тог јутра
негдје на сјеверу Босне

мислио сам: што ће ми рећи
мој црни чупави мачак
кад се сутра вратим кући
и што ће ми рећи моја строга жена
са цигаретом и великом шалицом каве испред себе
ал, ко га јебе, сад нек ме смрт покоси
јер све што ми је било суђено
и што никад више нећу наћи
остало је лебдјети у оним магичним крошњама
у оном лијепом граду на сјеверу Босне

КРУЖЕЊА

вучеш се уз стубиште
шутнеш мачка ногом
чим уђеш у стан и затвориш врата
одеш у кухињу
отвараш му велику конзерву туне
и гладиш га по репу док једе
јер такво је кружење ствари у природи
буди и зао и добар
кад те нитко не гледа.
данас су те шутали и псовали
трачали те иза леђа
чекали твој погрешан корак
али си ипак добио плаћу
јер такво је кружење ствари у природи
буди миран и послушан
и убоди првог до себе најстрашнијим шилом својег бијеса.
ускоро ти жена долази кући
жељна твог загрљаја и твоје топлине
а ти остављаш поруку на столу
трчиш низ стубиште
размишљајући чиме ћеш се опрати
кад се будеш враћао кући
и како се оправдати
кад је све то тако зајебано
то кружење ствари у природи…
а и та јебена
конобарица у Гарешници
баш вечерас мора добити своје

ФЕБРУАР

осјећам твоје прсте
шетају по мојој бради
говориш о кухању чаја
и поспремању купаонице
негдје испод прозора
врапци куцкају добро јутро
и газдарица одлази на тржницу
омотана шалом
и тешким сивим капутом
у соби је хладно
синоћ смо се напили
нисмо наложили пећ
останимо у кревету
цијели дан

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *