НОВИ САД – На ”Пролећним Бранковим данима 2018” промовисан је часопис за књижевност и уметност ”Срп” из Републике Српске. Поздрављајући госте из Републике Српске, председник Бранковог кола Ненад Грујичић истакао је да Бранково коло и те како води рачуна о целини екавско ијекавског јединства српске културе. Оно је досад објавило преко двадесет песничких књига и доделило знатан број угледних награда (”Стражилово” и ”Печат вароши сремскокарловачке”) талентованим и вредним песницима ијекавског језичког израза преко Дрине.
Овај млади часопис појавио се пре годину дана у Приједору и досад су штампана три броја. Донео је озбиљан концепт који на књижевност, уметност и културу гледа као на вековну вредност са неуништивим континуитетом талената у свим временима. Настао у Приједору, поткозарском граду чувених сликара и познатих ”Књижевних сусрета на Козари”, овај часопис доноси неопходну свежину и иновације са чврстим ослонцем на класичне вредности лиетартуре и уметности, али и на нова имена и подмлађену амбицију. Главне токове концепцијске мреже чине сталне рубрике: ”Поезија”, ”Заборављени асови нашег свемира”, ”У реду за читанку”, ”Стрип”, ”Почеци великана”, ”Прворијек” и друге.
На промоцији у Градској библиотеци у Новом Саду учествовали су: Милан Милошевић, главни и одговорни уредник, и уредници Милан Вулић и Немања Миловановић. О часопису су говорили млади песници и писци, аутори Бранково кола и они који ће тек то постати: Растко Лончар, Горица Радмиловић и Милена Кулић (модератор програма).
Милан Милошевић говорио је о препрекама, пре свега материјалним, у истрајавању да часопис заснује редован ритам излажења. Затим је исакао да је ”Срп” отворен за све они који талентовано пишу и промишљају књижевне и уметничке феномене, те да висина стручне спреме није меродавна у односу на урођени књижевни или уметнчки дар. Милан Вулић је истакао значај појаве оваквог часописа у тренутку када се многи листови и чаописи гасе, а нови писци наилазе на затворена врата постојећих редакција и затворених кругова.
Најопсежнији и прецизан увид у концепт и мисију ”Српа” дао је члан редакције Немања Миловановић, који је пре неколико година покренуо у Лопарама изванредан часопис ”Бокатин Дијак”. Миловановић је одмах истакао да су часописи мотор и душа књижевности:
”Попут ендемичмих билјака, потпуно неочекивано, на изненадним мјестима, појаве се периодичне публикације вриједне пажње. И поред тематске ширине часопис има чврсту концепцију, тежимо да не буде пренатрпан и да се не претвори у сваштару. Часопис излази у Приједору, али је видљив напор уредништва да се избјегну замке регионализма и провинцијализма, па су ту поред аутора из Крајине и аутори свих поетика и из свих крајева гдје се говори српским језиком. Уредништво није допустило да им поштар уређује часопис, него тражи, бори се, трага за квалитетним, вриједним прилозима. У Новом Саду излази најстарији живи европски часопис ЛМС, а за лик Бранка Радичевића под чијим окриљем се ми данас овдје окупљамо везана су два српска часописа Бранково коло и Стражилово, па је наш боравак у својству представљања часописа СРП логичан и природан.”
Одушевљена часописом ”Срп”, песникиња и критичарка Горица Радмиловић је, поред осталог, рекла: ”Значај периодике на културној српској сцени је неоспоран. Чланци, приче као и поезија померали су границе које је критика свакојако дочекивала. Данас периодику, или макар оно што условно речено називамо периодиком, ретко можемо везати за појам „померања граница“, јер, будимо реални, голотиње и свађа одувек је било, а и не занимају нас. Када се пак појави часопис који ће својим здравим садржајем успети да прикаже вредност писане речи која нам је доступнија од било које друге, био би ред да се на такав часопис осврнемо. Часопис Срп, осим у електронској верзији, захваљујући упорним људима, успео је да угледа светлост папира и да доспе до нас и морала бих рећи – заиста, много вам хвала на томе. Пред собом напокон имамо реч која не говори оно што је лепо, већ оно што је истина.”
У уводном делу свога обраћања, осветљавајући историјску генезу српских часописа почев од београдског ”Српског књижевног гласника” до новосадских ”Поља”, песник и критичар Растко Лончар је навео да ни данашње ”време дегенерисане апатичности” није било препрека да се појави ”Срп” у Приједору: ”Овом приликом, желео бих да поздравим овакав надљудски напор, напор балансирања егзистенцијалног телесног са егзистенцијалним духовним, напор који буде попраћен коментарима ‘ма, мани то’ и који је зачет без очекивања икакве награде и захвалности. И позивам вас, драги гости Бранковога кола, да подржимо овакав напор и да се на њега угледамо, јер опстанак једног народа не зависи искључиво од питања територијалне јурисдикције; он далеко више зависи од духовног и интелектуалног домета нације. Слобода се не брани само оружјем и паролаштвом, она се брани и проширује културом.”
Своје песме из ”Српа” говорили су песници из Бањалуке и Приједора: Милан Ракуљ (аутор две књиге у Бранковом колу) и Наташа Врућинић (будућа ауторка књиге у Бранковом колу), чији талентовани стихови измамили су искрене и дуге аплаузе бројне публике.
Чланак преузет са сајта www.brankovokolo.org.