фото: А. Чавић
БАЊАЛУКА – „На Кочићевом трагу“, назив је књижевне вечери пјесника млађе генерације које ће у оквиру 53. Кочићевог збора бити одржано у парку „Петар Кочић“ у сриједу 22. августа са почетком у 20 часова.
У част великана са Змијања своју поезију говориће: Александра Мариловић, Владана Перлић, Горан Гаврић Грга, Милан Вулић, те Милан Ракуљ који ће уједно и водити програм.
Ракуљ овом приликом истиче како је било крајње вријеме да једна пјесничка генерација у Бањалуци добије шансу за наступ на манифестацији која носи име по Петру Кочићу, што је случај тек од прошле године.
„Иако књижевници не би требало да се дијеле по годинама, током трајања ранијих зборова нисам могао да не примијетим како су у име Кочића, испод његове фотографије која открива маркантну личност црне косе у благом повлачењу, говориле искључиво сиједе главе“, ријечи су Милана Ракуља.
Додуше, додаје он, већ дуже вријеме постоји награда „Змијанче“ која се додјељује основцима за литерарне радове, што је опет стварало велики генерацијски јаз између једног основца учесника и осталих, који су ову манифестацију били готово приватизовали.
„Већ другу годину заредом град Бањалука је преузео организацију Кочићевог збора на себе и позитивни помаци у књижевно-умјетничком програму су осјетни. Ипак оно што забрињава јесте изостанак Тање Ступар Трифуновић са отварања овогодишњег Кочићевог збора, која је избачена из програма, јер се наводно неком из Градске управе није свидјела њена пјесма“, каже Ракуљ, додајући да у име Кочића, који је забрањиван у Аустроугарској, данас не смије бити забрана.
Истини за вољу, додаје Ракуљ, за разлику од отварања Кочићевог збора, књижевно вече „На Кочићевом трагу“ биће одржано по слободној вољи учесника јер само они знају које пјесме ће читати или говорити. Нико ни из Градске управе нити из Удружења књижевника Републике Срспке, каже он, није се распитивао о тим пјесмама, нити има право на то.
„Књижевна сцена Бањалуке, па и Републике Српске и Босне и Херцеговине, толико је подијељена на разне кружоке и кланове, да наградама и манифестацијама са именима великих писаца данас мало ко вјерује. Да би се то промијенило, поред оних етаблираних, на манифестацијама које носе имена по нашим великим писцима, потребни су увијек нови и свјежи поетски и прозни гласови, а о њиховом кроћењу, у добу технологије и друштвених мрежа, сувишно је и говорити”, закључује Ракуљ.
СРП