Бог, тај стари љубитељ позоришта
поставу прави на небеској сцени,
најбољи крећу на вјечна ловишта
за врт еденски, костими су спремни
Гага, Милена, Небојша, па Ејдус
Бата и Смоки, па Николић Марко
ту их дочекује завидан фундус
пића и смијеха, али полако…
треба најприје засмијати Бога;
или бити спреман за комедију
или знати да је свака улога
мали план којем се богови смију
Затечени, без текста и припреме
сад играју у некој новој роли,
аплауза нема, ал има треме
да ли их уопште свевишњи воли?!
Бранише им свједочење на суду,
даваше највише јавне почасти
облачише у Христа и у Јуду;
глума ће на небу коначно пасти!
Друштво и даље глуми пред глумцима,
док на даскама већина вијека
прође у катарзи, у истинама,
а истина на крају сваког чека.
Дилема је већа од Хамлетове
код нас што испратисмо великане,
да ли је боља сцена за богове
ил грђи цех из небеске кафане?!
4. јануар 2019.
Преузето са www.kulturiste-portal.com