– Врати ми је! То је моје! Одмах! Чујеш ли ти мене? – понављао је.
– Ма, мени је купљена, разумеш?– викао је из свег гласа.
Те 1968. године у јесен З. је први пут добио чоколаду, само његову чоколаду. Он је био најстарији од тројице браће, мајка их је одгајала сама, а отац их је оставио када је З. имао 7 година.
З. сада има непуну 61 годину, два одрасла сина и жену која ге не воли.
З. је и даље у радном односу, али он више није војно лице. Он је сада пекар. З. посљедњих петнаест година ради као пекар и врло често након завршене треће смјене узима кашику и струже остатке чоколадног прелива из посуде. З. још из дјетињства вуче главобољу. Стално осјећа благу вртоглавицу и низак притисак, хладна стопала и лагано презнојавање. З. не воли докторе и никада их не посјећује.
Главобољу воли. Она је његово оправдање да не буде присутан у животу супруге и њихових синова.
З. воли да спава. Он сваки дан долази у исто вријеме са посла, једе и …спава. Често сања возове, удобна спаваћа кола, затегнуте мекане душеке, поред узглавља пепељару, мирисне мотане цигарете и чоколаду, и сања како тоне у сан на тим истим затегнутим меканим душецима.
З. не жели промјене. З. је добро.
Понекад, али само понекад се боји да ће остати сам. И она, његова супруга се боји истог. Заправо, она зна да ће он остати сам и у моментима кад није љута на њега, њој буде жао што ће З. остати сам.
З. воли рођендане, нарочито свој. Јако се љути када му његови најближи забораве да честитају.
З. је некада давно имао амбицију. Желио је да слика и путује. З. није имао амбицију да постане познати сликар и пропутује баш сваки кутак свијета. Не! З. је желио да студира сликарство унедоглед, и отпутује до Сјевера, не до Запада, само до Сјевера.
З. воли мале ствари, а она, његова супруга, опет велике, крупне и значајне. Он воли своје синове на свој начин. Заправо, његови синови за њега представљају посебну врсту радости. Он их воли у себи. З. никада својим синовима није рекао да их воли. З. сматра да за то нема потребе, они то сигурно знају. З. никада не показује емоције, никада, али баш никада за 61-у годину нико га није видио да плаче. Можда само, прије двије године, када је сазнао да му је преминула мајка.
З. је сам.
Она је сама и његови синови су сами.
З. данас слави 61. рођендан. Вратио се с посла и дочекала га је чоколадна торта. З. је био насмијан. Причао је прво са првим а затим са другим сином. Разговарали су о торти и гдје је купљена. Супруга је припремила и рођендански ручак. Са њом је такође разговарао о торти.
З. је био насмијан и једном се нашалио.
Ћутали су нетремице.
З. је упалио телевизор. Уморан је. Остао је сам у соби. Подбочио се, олизао нож за торту и легао да спава.
Опет је сањао возове.