Слободан Лепир: РУШЕВИНЕ (избор)

Слободан Лепир: РУШЕВИНЕ (избор)

МЕРЛИН МОНРО

Од мисли својих
сићушне духове вајам
/солидан капацитет плућа/
то се нарочито примјећује у цркви
док се пјевају псалми (туђе искуство)
И пуштам духове да лете
око удова твојих
и да свих пет чула драже,
а шесто да вјешто заобилазе (властито искуство)
Мрштиш се и осмјехујеш
и годи ти тај лахор
што ти се под хаљину
дрско и мелодраматично
завлачи.

ЗНАЊЕ ЗА САМОВАЊЕ

Знам укључити веш машину
Знам спремити пристојан ручак
Знам увући конац у иглу и прст у рупу
Познат ми је осјећај набијања на колац
и знам, кад се потрудим, направити
добру тужбу за развод брака
Знам међу чијим ногама сам боравио,
а међу чијим нисам
кад главу губити, а кад је чувати
Знам се онесвијестити
и бацити дугу сјенку,
а најдужу кад је сунце на заласку
Знам се пољубити три пута
знам разбити стакло на пожарном аларму
и како угасити цигарету у складишту експлозива
Колико пута дневно клањати
и на коју страну се притом окретати

Не знам енглески језик
Не знам mail послати
читати ноте и уназад трчати
и не знам људским ресурсима управљати

Али знам гдје ми је почетак, а гдје крај
колико вриједим и које сам врсте будала
Знам живјети сам,
али и живјети с вама.

СМАК СВИЈЕТА (1989)

Одронила се стијена
Одлијепила лимена риба
Оцеан је увукао канџе
и стари шлагери у виду бујица
плаве мансарде и мемљиве собе
На срећу, умиру познати књижевници
На жалост, аустро-угарски мајстори за плинско свјетло
гасе једну по једну црвену звијезду диљем Источне Европе
Тама гасних комора то пажљиво посматра
Снимци првомајских парада из Филмских новости се бришу
– Нећеш више!
Мушкарци, сад слободно улазе у коцкарнице
и борделе,
а жене од курвалука чине идеологију
(без идејних скретања)
Привид је да се дигла прашина
Бистар је видик, само је поглед мутан
Нове грађевине у тло урастају,
а старе се обнављају, од кровишта до темеља
Почетак времена опет на почетак пада.

ЦРНИНА

Једноставно, неки људи не стигну
да током живота скину црнину
Умире им све одреда, родитељи,
дјеца, умире домовина
Умире све око њих и све у њима
црнина им постаје свакодневница
облаци су црни, црна је земља
црна је будућност, још црња прошлост
црнина једноставно постаје потреба
као храна, као сексуална жеља, као вода
црнина м помаже да успију у животу
и да стекну углед и поштовање
црнином се ките, гурају је испред себе
Црнина зими, црнина љети; изјутра и с вечери
кад се ради, одмара и кад се забавља
У црнини им је једини смисао постојања
и црнина им временом постаје и радна
и парадна униформа
У црнини ће, на концу конаца, бити и сахрањени.

ГОЛИ ОТАЦ

То су тренуци
кад отац претрчава из спаваће собе у купатило
да спере мирисне трагове са трпезе страсти
кад заборави пешкир па се врати
Мутни одрази у замагљеном огледалу
Тренуци брзих погледаж
Кадрови Џиге Вертова
На мошницама накостријешене старе длаке
Поразне мисли о смислу живота нагнале су сина
да се брже-боље у своју собу врати
и да се сјети шта је требало у кухињи
да уради.

Објављивање омогућило Удружење књижевника Републике Српске.

Оставите коментар

Ваша имејл адреса неће бити објављена Потребна поља су означена *